Svaki deo TRPEZE za Badnje veče ima svoju SIMBOLIKU! Ispoštujte sve SRPSKE običaje na ovaj veliki praznik

Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra slave Badnji dan, jedan od najvećih hrišćanskih praznika uoči Božića.

Oglas

Božoćni praznici u pravoslavnom duhu donose sa sobom ibrojne običaje, koji se ne menjaju generacijama unazad. Jedan od običaja je i priprema bogate posene trpeze za Badnje veče, veče kojim se dočekuje najradosniji hrišćanski praznik, Božić.

Pravoslavna trpeza za Badnje veče se postavlja posle unošenja slame i posvećenog Badnjeg drveta

Pročitajte još: Znate li zašto poštovaoci Dostojevskog kupe karanfil i izađu na trećoj stanici, kod manastira Aleksandar Nevski?

Pravoslavna trpeza za Badnje veče se postavlja posle unošenja slame i posvećenog Badnjeg drveta. Badnje drvo unosi domaćin i uz rečenicu "srećno Badnje veče”. U kući ga dočekuje domaćica i počinje da obasipa domaćina zrnima kukuruza, pasulja i pirinča dok on izgovara: “Koliko zrna toliko pilića, prasića….nabrajajući…a najviše sreće i zdravlja”. Isovremeno, deca pijuću i kvocaju na unešenoj slami. Domaćin potom odlazi do peći i stavlja u peć badnje drvo i izgovara: ”Koliko varnica, toliko zdravlja, parica... “.

Na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci sa orasima, turšija, med, vino i pasulj, najčešće prebranac...

Pročitajte još: Znate li zašto je manastir ŽIČA CRVENE boje? Mi imamo odgovor!

Trpeza na podu

Trpeza se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti. Neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mestu u kom živimo, pa se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod kojeg je prostrta slama.

Nakon toga se čestita Badnje veče i pristupa se trpezi. Za trpezom su sva posna jela, kolači i sušeno voće. Po pravilu na stolu treba da je neparan broj jela. Ovi običaji mogu da se razlikuju po nekim svojim delovima zavisno od kraja u kojem se nalazite.

Jelovnik za Badnje veče

Jelovnik za Badnje veče se gotovo nikada se ne menja. Na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci sa orasima, turšija, med, vino i pasulj, najčešće prebranac.

Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU

Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe

Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Pogača ua Badnje veče simboliše samog Gospoda Isusa Hrista. Riba, kao i hleb, simboliše Gospoda Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTHIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista.

So simboliše silu božansku, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži. Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.

Pročitajte još: Manastir Kumanica krije NAJVEĆU SRPSKU TAJNU: Mošti Svetog Save NISU SPALJENE?!

Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas