Kretatorka Verica Rakočević uživa u svojim godinama i ne smatra sebe starom
Slavna kreatorka iako je ušla u osmu deceniju i dalje uživa u svemu, a energije joj ne manjka. Uživa u svom poslu, prirodi, ali i ljubavi sa 35 godinu dana mlađim muzičarem, Veljkom Kuzmančevićem.
Pročitajte još: Kraljica Leticija u najženstvenijoj haljini staroj četiri godine: Ovako se nosi cvetni model (FOTO)
- Više ne živim glamurozno, odavno su me prošli ti materijalni hirovi. Ali priznajem da sam u mlađim godinama, kad sam zaradila mnogo novca, imala potrebu da lečim komplekse zbog siromašnog detinjstva kupujući skupe brendirane stvari. Sada je moj život glamurozan po količini emocija koje razmenjujem sa dragim ljudima, nema većeg glamura od toga. Nikad ni u jednom hotelu sa bezbroj zvezdica i sa skupom odećom, obućom i nakitom nisam bila toliko srećna kao kad, na primer, posadim maline u bašti svoje kuće na Avali, kaže u ispovesti za Penziju Verica Rakočević (73), naša poznata modna kreatorka.
Ostvarili ste mnogo poslovnih uspeha kao kreator i vlasnik modnog brenda. Zašto se ne ponašate kao zvezda?
– To bi bila imitacija života u Srbiji, gde tzv. zvezde pridaju sebi preveliki značaj, a među njima ima onih koji jedu u restoranu na kompenzaciju. Samo nedovoljno inteligentni pokušavaju da od muve prave avion i kite se lažnim sjajem. Uvek se javljam i na mobilni telefon.
Kako izgleda vaš prosečan dan?
– Budim se u šest sati, pa trčim oko 45 minuta u šumi blizu moje kuće, zatim idem na posao. Kad imam mnogo obaveza u gradu, prespavam u garsonjeri u okviru svog modnog ateljea u centru Beograda. Tamo ponekad od jutra do podne radim u pidžami, na šta su se moji saradnici navikli. Privilegija mi je da se sa radošću budim i radim posao koji volim. Posao obavim do otprilike 16 sati i vraćam se na Avalu. Kad nemam obaveza, vikend je rezervisan za odmor na Avali, posvećena sam suprugu Veljku, kreiranju, kući, bašti sa cvećem i voćem… Veljko je kompozitor, umetnik koji se retko spusti sa oblaka i rado mašta. Mnogo je doprineo da sada sebi češće nego ranije priuštim duševni mir.
Šta ste kao dete želeli da postanete?
– Maštala sam da budem policijski inspektor i pisac. Pisala sam pesme kao tinejdžerka. U prvom razredu srednje škole sam kao mladi pisac Beograda za moje pesme kao nagradu dobila knjige s autogramom Matije Bećkovića. Nikad nisam maštala da postanem manekenka, glumica, kreator. I kad sam postala javna ličnost, teško sam se nosila sa tamnijom stranom popularnosti i bezrazložnom mržnjom pojedinaca. Tada mi je zbog stresa obolela štitna žlezda.
Po čemu pamtite detinjstvo i šta ste nasledili od roditelja?
– Detinjstvo mi nije prošlo u izobilju i bajkovito, ali volim i taj period svog života, kao i sve druge. Majka Miladija, domaćica sa četiri razreda osmoletke, bila je vrlo stroga prema svoje četvoro dece. Tata Milić, inženjer agronomije, bio je blagonaklon prema mojoj dvojici braće, sestri i meni. Roditelji su se mnogo voleli i poštovali, o ljubavi sam prvo od njih naučila. Majka je uvek sedela u očevom krilu. Godinu dana posle smrti mog oca preminula je od tuge za njim. Verujem da je tačno da su srećni ljudi rođeni iz ljubavi.
Pročitajte još: Damama se ovo neće dopasti: Dokazano da MUŠKARCI kasnije STARE
Da li su vam rodni grad Podujevo, česte selidbe i potom dolazak u Dobanovce ostali u lepom sećanju iz školskih dana?
– Pamtim dan kad me je majka spremala za prvi dan u vrtiću u dvorištu sa bunarom. U Podujevu sam provela prvih pet godina jer smo se često selili zbog očeve službe do dolaska u Dobanovce. U gimnaziju sam išla na Novom Beogradu, nije mi lako išlo prilagođavanje na gradske prilike i vršnjake jer su me maltretirali kao dođoša. Majka mi je plela kike i zato sam odudarala.
Ostatak intervjua pročitajte na ovom linku
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
