Ono što vidimo kao intenzivnu plavu ili zelenu boju kod leptira ili buba - zapravo je refleksija, a sam pigment je potpuno drugačiji.
Možda ste primetili da su najintenzivnije boje u prirodi - nijanse plave i zelene. Leptiri, bube, perje ptica... Zašto je to tako, objasnila je u svom članku dr Ines Urdaneta, fizičar u domenu interakcije svetlost-materija.
Pročitajte još: Tražite je na POGREŠNOM mestu! Veljko tvrdi da se ATLANTIDA nalazi na dnu DUNAVA, poseduje i DOKAZE
Glavni razlog je taj što plava i zelena mogu biti strukturne boje, dok preostale boje nisu "deo tima".
Strukturno obojenje je rezultat mikroskopski fino strukturiranih površina koje ometaju vidljivu svetlost, ponekad u kombinaciji sa pigmentima.
Pročitajte još: LINKOLN je tri puta video VANZEMALJCE, a ZNAO je da će biti UBIJEN
Na primer, pera paunovog repa su smeđe pigmentirana, ali zbog svoje mikroskopske strukture reflektuju i plavo, tirkizno i jarko zeleno, a često se prelivaju i u duginim bojama.
Britanski naučnici Robert Huk i Isak NJutn prvi su primetili strukturnu obojenost u 18. veku, a njen princip - interferenciju talasa - objasnio je Tomas Jang 1803.
Dugine boje su varka.
On je iridescenciju ("prelivanje" u duginim bojama) opisao kao rezultat interferencije između refleksija dva ili više tankih "filmova" površine, u kombinaciji sa refrakcijom kada svetlost ulazi i izlazi iz filma.
Pročitajte još: Nikada DOKAZANO: ANĐELI ili misteriozni LEPTIRI spašavali su ljude ispod ruševina
Geometrija određuje uglove pod kojima svetlost odbijena od obe površine konstruktivno ometa i pojačava se, i uglove pod kojima svetlost destruktivno ometa i poništava se. Stoga se različite boje pojavljuju pod različitim uglovima. Dobro poznati primeri uključuju boje koje "proizvode" svetle iridiscentne "ljuspice" leptirovih krila i ptičjeg perja.
Prelepa plava buba Foto: Depozit
Pročitajte još: Simbol Aja Sofije, MACA GLI, se oprostila od svih OVIM POTRESNIM REČIMA (FOTO)
Najnoviji računarski modeli koje su sproveli istraživači sa Odeljenja za hemiju na Univerzitetu u Kembridžu objašnjavaju zašto su plave i zelene najjarkije boje prirode.
Veštačke boje nisu kao prirodne! I neće biti!
Izgled mat ili iridescentne boje zavisiće od rasporeda unutrašnjih struktura na nano-skali. Uređene ili kristalne strukture rezultiraju iridescentnim bojama, koje se menjaju kada se gledaju iz različitih uglova. Većina primera strukturnih boja u prirodi je iridescentna.
- Kada pokušamo da veštački ponovo stvorimo strukturnu mat boju za crvene ili narandžaste nijanse, na kraju dolazimo do rezultata lošeg kvaliteta - kaže Lukas Šertel, koautor istraživanja.
Pročitajte još: LINKOLN je tri puta video VANZEMALJCE, a ZNAO je da će biti UBIJEN
Modeliranjem optičkog odgovora i izgleda boja nanostruktura kakve se nalaze u prirodnom svetu, istraživači su otkrili da se zasićene i mat strukturne boje ne mogu ponovo stvoriti u crvenom delu vidljivog spektra, što bi moglo objasniti odsustvo ovih tonova u prirodnim sistemima. Ista poteškoća utvrđena je za žute i narandžaste tonove.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
