Ludvig nije bio samo ljubitelj opere i kazališta, priličan dio svoje vladavine i bavarskog novca utrošio je na gradnju dvoraca, bez čega danas ne bi postojala jedna od najljepših europskih turističkih tura – dvorci Bavarske.
Ludvig II. (25. avgusta 1845. – 13. juna 1886.) bio je bavarski kralj zaljubljen u umetnost i prilično nezainteresovan za politiku. Narod ga je nazivao „dobrim“ kraljem, a njegova vlada „ludim“ pa je na kraju, ubrzo nakon što su ga zatvorili zbog navodne bolesti koju su potpisala četiri psihijatra koja ga nisu nikad ni posetila, na današnji dan – pronađen mrtav.
Kralj je postao sa samo 18 godina, a jedna od prvih odluka bila mu je da se na dvor dovede Ričard Vagner, kojeg nije samo beskrajno cenio kao kompozitora, već je, prilično je očigledno iz njihovih pisama, u njega bio i iskreno zaljubljen. Toliko da se radije provodio s njim u nepoznatom, nego donosio važne odluke kada je 1866. počeo Prusko-austrijski rat (1866.).
Ludvig graditelj
Ludvig nije bio samo ljubitelj opere i pozorišta, priličan deo svoje vladavine i bavarskog novca utrošio je na gradnju dvoraca, bez čega danas ne bi postojala jedna od najlepših evropskih turističkih tura – dvorci Bavarske. Izgradio je dvorac Linderhof, Kraljevsku kuća na Schachenu s pogledom na Zugspitz, Gospodski dvorac na Muškom otoku (Herrenchiemsee) i Neuschwanstein, verovatno najpoznatiji dvorac na svetu.
Bio je veren vojvotkinjom Sofijom, ali nakon što je tri puta otkazao svadbu, konačno je raskinuo veridbu i nikada se nije oženio. NJegovi mu saradnici nisu opraštali ekstravaganciju, veze s muškarcima i trošenje državnog budžeta na kulturu, dvorce i na narod koji je - pošteno plaćao.
Uživao se na svojim putovanjima gde je voleo da se druž i s običnim ljudima, isplaćivao je nadnice i velikodušno nagrađivao one koji bi ga ugostili, pa su ga u narodu prozvali "dobrim kraljem". Uopšte, njegov kratki život, bio je ispunjen strastima, emocijama i traganjem za lepotom.
Kralj nemačkog turizma
Godine 1886. svrgnut je s prestola i zatočen u dvorcu Berg zbog navodne duševne bolesti, čije su simptome potplaćeni lekari videli u njegovoj sramežljivosti i uživanju u noćnim šetnjama. Samo dan nakon što je zatvoren, pronađen je je mrtav u obližnjem jezeru, baš kao i njegov lekar sa kojim je krenuo u šetnju iz koje se nije vratio. Još se uvek spekuliše da li je tu reč o ubistvu i samoubistvu ili ubistvu i nesrećnom slučaju.
Bavarska je samo nekoliko dana nakon Ludvigove smrti dobila prvu uplatu za obilazak dvoraca, a danas nemačkom turizmu Ludvigovo ludilo donosi priličnu zaradu od turista.
