Oglas
· · Komentari: 0

Kada je nastala TOPLA ČOKOLADA? NJeni počeci sežu u daleku prošlost

Topla čokoladan nas asocira na zimu, ušuškanost i slatkoću.

1674743499_shutterstock_1591706455.jpg
Foto: Shutterstock
Oglas

Danas se sama čokolada najčešće povezuje sa štanglicama, ali ljudi su točili i pijuckali čokoladu mnogo pre nego što su počeli da je oblikuju, oanko kako je mi danas znamo.

Vekovima pre pronalaska čvrstih čokoladnih blokova, čokolada se konzumirala isključivo u tečnom obliku. Drevni predak vruće čokolade datira hiljadama godina unazad iz kulture Asteka, Olmeka i Maja današnjeg Meksika i Centralne Amerike. Tada je to zapravo bio kakao, a to piće nije bilo ni vruće, ni posebno čokoladno.

Reč čokolada verovatno potiče od astečke reči "caahuatl" ili majanske reči "kocolatl", što, grubo prevedeno, znači „gorka voda“.  Nije poznata tačna godina, ali se smatra da su oko 500 godina pre nove ere, Asteci i Maje počeli da prave gorak i začinjen čokoladni napitak, poznat kao čokolada, tako što su prvo napravili pastu od pečenih i mlevenih zrna kakaoa, kukuruznog brašna, čili paprike i začina poput vanile. Zatim bi dodavali vodu i služili hladno. Još tada je postala veoma popularna i ovo piće obožavale su mase. Ipak. čokolada se smatrala luksuzom, a zrna kakaa su nosila posebnu vrednost. Asteci i Maje su ih darivali u važnim prilikama ili su ih koristili za kupovinu dobara.

Početkom 1500-ih, meksički car Montezuma dao je čokoladi dalju slavu. Smatra se da je pio čokoladu iz zlatnih pehara, pre nego što je posetio dame svog harema i tako pokrenuo dugogodišnju glasinu da je čokolada afrodizijak. Montezuma je bio taj koji je Ernana Kortesa – španskog istraživača, upoznao sa čokoladom. Dok je Kortes bio u poseti Meksiku da osvoji celo carstvo Asteka, on i car su očigledno ostavili po strani svoje razlike i podigli čašu za kolonizaciju uz šoljicu hladne čokolade. Kortes se vratio u Španiju sa čamcem punim kakaoa i opremom za pravljenje čokoladnog napitka, piše whereyat.

Jednom kada su Španci otkrili čokoladu, piće je brzo stiglo do Švajcarske. U početku su nastavili da prave hladan i gorak napitak, ponekad dodajući biber, cimet, pa čak i pivo ili vino. Ipak, do 1600-ih, šećer je zamenio čili, a napitak je zaslađen i zagrejan. Stvorena je vruća čokolada kakvu danas poznajemo. Vruća čokolada se brzo proširila širom Evrope i bila je posebno popularna u Londonu, gde je parirala čaju kao omiljenom napitku.

BONUS VIDEO


Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas