Ne pokazuje tugu, ne raduje se tuđoj sreći – kada srce ne govori, maska postaje savršena.
U svakodnevnim susretima, često nas zavedu šarm, elokvencija ili lažna srdačnost. Ali ispod površine se ponekad krije nešto hladnije – odsustvo empatije. LJudi bez empatije nisu nužno loši po vokaciji, ali njihova emotivna distanca, nesposobnost da saosećaju ili da se istinski povežu, može ostaviti duboke posledice na sve oko njih.
Ko su oni?
To su osobe koje deluju sabrano dok drugi pate, ne reaguju na tuđe suze, niti se iskreno raduju tuđim uspesima. NJihove rečenice često počinju sa „Pa šta?“ ili „To nije moj problem“. Ako im poverite tajnu ili emociju, osetićete – prazninu.
Znakovi koje ne smemo zanemariti:
Nedostatak iskrenog saučešća – Neće vas zagrliti kad vam je teško, ali će analizirati „gde ste pogrešili“.
Hladne oči – Mogu se smejati, ali pogled ostaje nepomičan.
Egocentrizam – Sve mora biti povezano s njima: vaša sreća ih ugrožava, vaša tuga ih zamara.
Ne prepoznaju granice – Umeju da povrede i uvrede bez svesti o posledicama.
Koriste osećanja drugih za manipulaciju – Jer ne osećaju njihovu težinu.
Zašto je važno da ih prepoznamo?
Zato što dugotrajan odnos sa osobom bez empatije iscrpljuje, dezorijentiše i često nas navodi da sumnjamo u sopstvenu vrednost. U emotivnim odnosima mogu biti hladni, u prijateljstvima nepostojani, a na poslu nemilosrdni.
Ali najvažnije: njih ne možemo promeniti. Možemo samo postaviti granice i čuvati sopstvenu empatiju kao najvredniji dar.
