Oglas
· · Komentari: 0

PRAVA ISTINA O HAREMU: Šta se zaista dešavalo u odajama dvorca Osmanskog carstva

Mnogi su imali pogrešnu percepciju o haremu

1676471690_Foto-Printscreen-YouTube-Magnificent-Century.jpg
Foto: Printscreen/YouTube - Magnificent Century
Oglas

Carski harem otomanskog doba bio je skup sultanovih žena, sluškinja i konkubina, kojih je ponekad bilo na stotine. Neki su bili obične igračke ili su se koristili za proizvodnju naslednika, dok su drugi dostigli veliku moć i uticaj.

Izraz "harem" podseća na sliku sobe pune lepih žena čija je jedina svrha života bila da seksualno udovolje svom otmičaru. Ova slika je možda inspirisana haremima iz 16. i 17. veka Osmanskog carstva. Međutim, članovi harema su za sultana bili više od seksualnih igračaka.

Harem osmanskog sultana koji je postojao između 1299. i 1920. godine se sastojao od žena, slugi, sultanovih srodnika i konkubina. Žene u haremu su imale mnogo veću ulogu od prostog zabavljanja sultana, a neke su čak imale i udela u upravljanju moćnim Otomanskim carstvom. U periodu poznatom kao "vladavina žena" ili Kadinlar Sultanati, harem žena igra važnu ulogu u otomanskoj vladi, što ih je dovelo do veće moći nego ikada ranije.

Veliki harem, velika sila

Harem je bio krajnji simbol moći i bogatstva sultana. NJegovo vlasništvo nad ženama i evnusima, uglavnom kao robovima, pokazalo je njegovo bogatstvo i hrabrost. Institucija harema je u tursko društvo uvedena usvajanjem islama, pod uticajem Arapskog kalifata, na koji su Osmanlije nastojale da se ugledaju.

Većina muškaraca i žena u haremu kupljeni su kao robovi da bi se obezbedila poslušnost, ali su neki ostali slobodni. Glavne žene, posebno one udate radi učvršćivanja ličnih i dinastičkih saveza, bile su slobodne žene. Robovi i slobodni muškarci i žene pođednako su dobijali obrazovanje u haremu. Na kraju svog obrazovanja, muškarci i žene bi se međusobno venčavali. Nakon toga, ljudi bi bili poslati da zauzmu administrativna mesta u provincijama carstva.

Zbog ove prakse, samo mali broj žena je izabran da postanu deo sultanovog ličnog harema konkubina. Ovom grupom žena je upravljala Valide Sultan, tipično sultanova sopstvena majka.

Još manji broj žena bi bio izabran za sultanove miljenice, odnosno hasekije. Čak su i ove žene mogle biti izabrane da budu udate ili poslate kao poklon cenjenim pripadnicima osmanske elite, odnosno da nisu imale se*sualne odnose sa samim sultanom.

Prva dama harema

Najmoćnija žena u haremu, Valide Sultan, bila bi žena ili konkubina sultanovog oca i uzdigla bi se do najvišeg ranga u haremu.

Nijedna dvorska dama nije mogla da izađe ili uđe u harem bez dozvole sultana Valide, a evnusi dvora bi joj direktno odgovarali. Valide Sultan je takođe bila odgovorna za obrazovanje svog sina o zamršenostima državne politike. Često je od nje traženo da interveniše i na odluke svog sina kao člana carskog suda.

Sledeće najmoćnije žene u haremu bile bi konkubine koje su se uzdigle kroz redove da bi stekle titule Gozde (omiljenika), Ikbal (srećnica) ili Kadin (žena/žena). Tradicionalno, sultan je mogao imati samo ove četiri kao svoje favorite i one su imale ekvivalentan rang kao i sultanove zakonite supruge u hijerarhiji harema. Dobili su stanove u okviru palate, kao i sluge i evnuhe.

Reproduktivna funkcija harema

Uobičajeno je da se harem konkubina, pored zakonitih žena, koristio u svrhu reprodukcije; služilo je da se istakne patrijarhalna moć sultana. Međutim, robinje, za razliku od zakonitih žena, nisu imale priznatu lozu.

Strahovali su da zakonite supruge imaju interes za unapređenje sopstvenih sinova, što je dovelo do nelojalnosti sultanu. Dakle, konkubine su bile od većeg poverenja kada je u pitanju rođenje sinova, jer nisu mogle da budu zainteresovane za ovo unapređenje svoje dece, jer to ne bi imalo uticaja na njih kao majke.

Kroz ovu praksu, konkubine su viđene kao legitimniji izvor sinova jer nije bilo mogućnosti za izdaju od strane žena. Dok su konkubine mogle da steknu naklonost sultana, nikada ne bi mogle da dođu na vlast politički ili da steknu legitimitet u kraljevskoj porodici.

Zapošljavanje evnuha

Iako su ove žene igrale važnu ulogu u haremu, one su bile samo polovina jednačine. Eunusi su bili sastavni deo druge polovine harema. Smatralo se da su evnusi manji od muškaraca zbog sakaćenja njihovih genitalija. Kao takve, žene iz harema nisu mogle da budu iskušane i stoga se verovalo da će ostati odane sultanu i da ne predstavljaju pretnju svetosti harema.

Eunusi su obično bili robovi ili ratni zarobljenici koji bi bili kastrirani pre puberteta i osuđeni na ropski život. Svi evnusi su kastrirani na putu do tržišta robova od strane njihovih hrišćanskih ili jevrejskih otmičara jer je islam zabranjivao praksu kastracije, ali ne i upotrebu kastriranih robova. Slično tome, robinje harema bi se uglavnom sastojale od belih hrišćanskih devojaka, pošto je muslimankama bilo zabranjeno da postanu konkubine.

U haremu je postojala hijerarhija evnuha, slično hijerarhiji žena: prvi su bili crni evnusi, ili sandali, dok su drugi i treći nivo obično činili beli robovi i evnusi. Ova razlika je direktno povezana sa nivoom sakaćenja muških genitalija.

Prva klasa crnih evnuha bi uklonila i penis i testise, dok bi belim robovima bili ostavljeni testisi i deo penisa bi bio uklonjen.

Crni evnusi, zbog nedostatka delova, trebalo je da služe u haremu i štite žene u njemu. Ovi evnusi bi služili pod Kizlar Agom, ili "glavnim crnim evnusima". Nasuprot tome, beli evnusi bi se držali podalje od žena i dodeljivali im se na uloge u vladi.

Zapadnjački pogled na harem

U kasnijoj istoriji Otomanskog carstva hrišćanski zapad je romantizovao harem. Godine 1861. francuska slikarka Henriet Braun, koja je bila u pratnji svog muža na diplomatskom putovanju u Carigrad, izazvala je senzaciju kada je u Parizu izložila jednu od svojih slika koja je prikazivala unutrašnjost carskog harema.

Za razliku od naših savremenih razmišljanja o haremima, ova slika je prikazivala prilično pitomu scenu žena sa velom, u dugim haljinama koje ćaskaju ispod niza kitnjastih lukova, ali se ovo smatralo prvim pogledom očevidaca na unutrašnjost harema sa zapada. Zbog ove senzacije, harem je viđen kao turistička atrakcija sve do kraja Osmanskog carstva 1920.

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas