Sedam smrtnih grehova predstavlja jednu od najvažnijih okosnica hrišćanskog učenja i hrišćanske teologije.
Greh je svaki postupak, osećaj ili misao koji se kose s Božjim zakonima. Biblija kaže da grešimo i onda kad svesno propuštamo da radimo ono što bismo trebali činiti (Jakov 4:17).
Sedam smrtnih grehova predstavlja jednu od najvažnijih okosnica hrišćanskog učenja i hrišćanske teologije. To su blud, zavist, proždrljivost, lenjost, pohlepa, gnev i gordost.
Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, pitaju se koji je "lakši" ili "teži", ali trebalo bi reći da se počinjeni grehovi, bar prema crkvi, razlikuju jedno po tome da li su ispovedani i da li se onaj koji je ga je počinio istinski pokajao.
Ipak, upokojeni sveštenik Kazanjske crkve otac Mihail Zajcev jednom prilikom je, ipak, rekao da grehovna pomisao ne mora biti greh, odnosno da ne mora prerasti u greh.
On je tom prilikom naglasio da grešne pomisli dolaze svim ljudima ljudima, izuv odabranim - ljudima posebne svetlosti.
- U Pateriku piše da će najveći deo čovečanstva do kraja života biti podvrgnut napadima loših želja i misli. I ovde to nije važno. Važno je to da li sam ih primio. Kraće rečeno, tu pomisao koju nisam primio kao normu ne treba sebi pripisivati i treba je po mogućnosti što pre zaboraviti.
Ako sam se saglasio sa pomišlju nezavisno od toga da li je došlo do konkretnih dejstava, učinio sam greh. Jer je srce otrovano, a upravo kako Gospod kaže, sve izlazi iz srca. Spoljašnje, fizičko dejstvo je konstatacija toga što se već odigralo u unutrašnjosti. Tim pre što drugi greh može da ograniči spoljašnju projavu greha – sujeta naprimer, bojazan od toga da će o tebi loše misliti, da će te osuditi - objasnio je otac Mihail Zajcev.
(Religija)
