Ako ste nekad čitali o roditeljskim savetima mama i tata iz Norveške, Švedske, Danske i Finske, sigurno ste naišli na princip friluftsliv, jednu od najvažnijih stavki života u ovim zemljama.
Ako vidite naslov o najsrećnijoj deci na svetu ili najboljem mestu za podizanje porodice, velika je verovatnoća da ćete već u prvim rečenicama videti nazive nordijskih zemalja.
Danska, Norveška, Švedska i Finska iz godine u godinu se smatraju najboljim državama za bezbrižno odrastanje mališana, pa ne čudi što se ceo svet pita šta to nordijski narodi rade drugačije kada je reč o roditeljstvu.
Postoji mnogo faktora koji su doprineli sreći i uspehu dece u ovim zemljama, ali kao jedan od najvažnijih često se ističe friluftsliv, koncept čije ime u bukvalnom prevodu znači "život na otvorenom".
Šta je friluftsliv?
Veruje se da je čuveni dramski pisac Henrik Ibsen prvi koji je upotrebio ovu reč, u pesmi "På Viddene", koju je objavio 1859. godine, dok se smatra da je istraživač Fritjof Nansen uspostavio ovaj koncept u norveškoj svesti jer je svojim životom u prirodi postao veliki uzor generacijama.
U svakom slučaju, friluftsliv podrazumeva redovno provođenje vremena u prirodi, bez obzira na vremenske uslove. Dakle, ni kiša, ni blato, ni vetar, ni niske temperature ne treba da vas spreče da uživate u svemu što priroda pruža jer su i ovo prilike da opustimo, razvijamo, povežemo sa svetom kome pripadamo i jedni s drugima, da naučimo nešto novo... To je način života koji spaja fizičku aktivnost, relaksiranje i povezivanje s prirodom radi boljeg zdravlja i unutrašnje ravnoteže.
Šta friluftsliv pruža deci?
Boravak u prirodi, kako god ga zvali, ima brojne dokazane prednosti kada je reč o razvoju deteta, zbog čega stručnjaci preporučuju da mališani provode što više vremena u igri napolju.
Friluftsliv nije samo igra na otvorenom, već filozofija koja pomaže deci da rastu zdravija, kreativnija, emotivno stabilnija i povezanija sa svetom oko sebe.
1. Fizičko zdravlje i otpornost
Deca koja provode vreme napolju više se kreću, razvijaju motoričke veštine i dolaze u kontakt s bakterijama, odnosno prirodno jačaju imunitet. Boravak na svežem vazduhu, čak i po kiši ili snegu, doprinosi boljoj fizičkoj kondiciji i otpornosti organizma.
2. Razvoj kreativnosti i mašte
Priroda podstiče maštovitu igru jer grančice postaju mačevi, kamenčići zamak, a šupljina u stablu drveta skriveno utočište. Umesto da imaju gotove igračke i da ih neprestano animirate, deca uče da sama izmišljaju igre i priče, što razvija kreativnost i fleksibilno razmišljanje.
3. Emocionalna stabilnost
Boravak u prirodi smanjuje stres, i kod odraslih i kod dece! Zelene površine i zvukovi prirode utiču umirujuće na ljude, pa deca koja provode mnogo vremena napolju razvijaju unutrašnji mir i lakše se koncentrišu.
4. Socijalne veštine
Kada deca provode vreme napolju sa vršnjacima, uče da sarađuju, dele i rešavaju probleme zajedno. Friluftsliv podstiče mališane na zajedničke aktivnosti, što doprinosi osećaju zajedništva i boljoj socijalnoj inteligenciji.
5. Povezanost sa prirodom i odgovornost
Deca koja od malih nogu borave u prirodi razvijaju poštovanje prema životnoj sredini. Ona uče da cene prirodne resurse i razvijaju svest o očuvanju okoline, što je dragoceno za buduće generacije.
(Glossy)
