Neke uloge nosimo s lakoćom, druge nas umaraju, a neke – i ne primetimo da smo usvojili. Ali šta se dešava kada se izgubimo u njima?
Svako od nas u životu igra više uloga. Sinovi, kćeri, majke, supruge, prijatelji, kolege, šefovi, učenici, savetnici…
Od društvene maske do lične istine
Uloge nisu same po sebi loše. One nam pomažu da se snalazimo u svetu, da komuniciramo, da ispunimo očekivanja okoline. Ali kada predugo ostanemo u ulozi koja nije u skladu sa našom suštinom, počinjemo da osećamo umor, prazninu i čak – tugu. Da li ste nekad rekli sebi: “Ne znam ko sam više, samo ispunjavam tuđa očekivanja” To je znak da vas uloga koju igrate odvaja od autentičnog sebe.
Najčešće uloge koje glumimo – i zašto:
• “Dobro dete” – odrasli koji i u četrdesetim žive tako da ne razočaraju roditelje.
• “Snažna žena” – nikada ne traži pomoć, jer “mora sve sama”.
• “Smeško” – uvek veseo, da ne bi bio odbačen ili osuđen.
• “Spasioc” – pomaže svima, dok sebe stavlja na poslednje mesto.
Ove uloge često kriju dublje strahove: od neprihvaćenosti, napuštanja, osuđivanja. Zato ih je teško skinuti – jer smo navikli da preko njih dobijamo ljubav i priznanje.
Kako da se vratimo sebi
1. Prepoznajte ulogu: Šta radite, a nije u skladu s vama?
2. Postavite granice: Nije svaka uloga dužnost. Možete reći „ne“ bez krivice.
3. Dozvolite sebi promenu: Čak i ako ste ceo život bili „jaka osoba“, ne znači da to morate biti zauvek.
4. Istražite šta je vaše: Šta volite kada niko ne gleda? Ko ste kada nikom ništa ne dokazujete?
Uloge neka služe vama, a ne vi njima
Život je zaista pozornica. Ali najlepše je kad prestanete da glumite, i prvi put progovorite svojim glasom. Onda se uloge ne doživljavaju kao teret, već kao izraz zrelosti – jer znate kad da uđete u njih, i kad je vreme da skinete kostim.
