Da li će izolacija ostaviti posledice? Hoće, a postoje DOBRE i LOŠE strane

16. 05. 2020. 000000 19:30

Foto: Depozitfoto

Počeli smo da se navikavamo na život bez socijalnih kontakata, da radimo od kuće, bili smo na  propisnoj udaljenosti od drugih, postali smo sve usamljeniji. Počeli smo da se osećamo najbezbednije u samoći. Da li ćemo, kako vreme bude prolazilo, početi da se povlačimo u sebe?

Pročitajte još: Da biste bili zdravi potrebno je da ugađate svom mozgu, a evo i kako

- Dobra stvar je što ćemo verovatno uspostaviti bliži odnos sa sobom, iako u ovom trenutku možda više razmišljamo o tome kako nam fale prijatelji, rođaci ili kolege - kaže Vesna Petrović, psiholog i psihoterapeut.

Cenićemo bliskost Foto: Depozitfoto

Ona dodaje da ćemo, kada izolacija prođe, imati jasniju sliku o sebi - shvatićemo šta nam je važno u životu, do koga nam je zaista stalo, koji su nam prioriteti, koliko smo zadovoljni poslom kojim se bavimo. Iskristalisaće se i svaki odnos u kojem se nalazimo. Prepoznaćemo ko su ljudi koje iskreno volimo, koje poštujemo i sa kojima želimo da nastavimo dalje, kroz život.

Prepoznaćemo sa kim želimo dalje kroz život.

- Tako će nam zagrljaj i poljubac voljenih postati velik kao kuća, a ne nešto što se podrazumeva - poručuje psihoterapeut.

Sagovornica kaže da smo, silom prilika, prihvatili da je izlazak luksuz, ali ćemo uvideti koliko je šetnja lekovita, dragocena, relaksirajuća, a do juče je bila nebitna.

Moak se navikao
Mozgu je potreban 21 dan da bi prihvatio promene, a to znači da se navikao na pravila vanrednog stanja i da je izlazak iz kuće "stvar prestiža".

- Zato nas više neće mrzeti da se šetamo, umesto da se vozimo autom i autobusom, ili da preležimo dan(e) - kaže psiholog.

Pročitajte još: U toku decenije parovi se 720 puta posvađaju, a svi zastanu kod brojke koja govori koliko puta imaju SEKS

Socijalna izolacija može negativno da deluje na intelektualne sposobnosti, ali i na emocionalnu stabilnost. Na ovo upozoravaju naučnici Univerziteta Mičigen, nakon opsežnih istraživanja kojima je bilo obuhvaćeno 3.600 ispitanika od 24 do 96 godina. Oni su jasno uočili važnost veze između visokog nivoa društvenih interakcija i razvijenih kognitivnih funkcija.

Razgovor sa ljudima poboljšava pamćenje i intelekt.

Ustanovili smo da samo deset minuta razgovora sa drugom osobom može da poboljša pamćenje i intelekt. Zapravo, druženje sa drugim osobama ima isti efekat kao i neke tradicionalne psihičke vežbe za poboljšanje pamćenja i intelektualnih sposobnosti. U tom smislu, i kratkotrajna poseta prijatelju ili komšiji može da bude izuzetno važna za oštrinu uma, uz svakodnevno rešavanje ukrštenica - istakao je dr Oskar Ibara, član istraživačkog tima.