"Kod Save si bio? I po vedrom danu tamo je tama i čuju se glasovi": U selu SRPSKOG VAMPIRA vlada STRAH (FOTO)

09. 06. 2020. 000000 12:30

Legendarna vodenica Foto: B. Subašić

Nova zgradica mlina je stavljena pod krov, ali vodenično kamenje se ne vrti. Delovi novog vodeničnog mehanizma samo su nabacani u hrpu u vodenici. Lepa je priča o Savinoj vodenici i turizmu. Narod je radoznao, hoće da vidi sve. Ali obnova stade, kao da je neki vampir isisao pare.

Pročitajte još: Naučnici su nas o koroni LAGALI za ovih 5 ČINJENICA koje su DO DANAS ostale MISTERIJA

Posetioci Zarožja, najčešće planinari, obavezno žele da vide Savinu vodenicu, ali od meštana ne dobijaju odgovore na pitanja. Razlog je jednostavan - kuće u blizini vodenice su puste.

Mališa i komšinica

- Otišao je izgleda i Sava Savanović, jer ovde nema koga više ni da ujede, da dođe vampir da davi nekoga od nas, ostali ne bi to ni čuli, jer smo svi stari i gluvi - pričao  je Mališa Vukanović iz zaseoka između sela Zarožja i Godečeva, gde je vampirovao Sava.

Kod Save si bio? Nije to mesto za šalu.

Videvši nas kako pešačimo pozvao nas je kao najrođenije u kuću, željan razgovora sa ljudima. Uskoro nam se pridružila i prva komšinica.

- Koji si ti? Kod Save si bio? Igrate se vi, ljudi, opasnim stvarima. Nije to mesto za šalu. I po vedrom danu tamo je tama i čuju se glasovi. Kad vetar počne da uji sledi se krv u žilama. Pričaju ljudi da su viđali čoveka kako ide po Rogovima gde ni koza ne može da prođe. Noću niko pametan tamo ne zalazi - vrtela je glavom stara, ali još stamena i vrlo razgovorljiva seljanka.

Vampiri ili vukovi?

Puste kuće

Uporedo s početkom obnove Savine vodenice 2012. godine, u selima po obodu Povlena ka Drini pronela se priča da se krvopija ponovo viđa. Sve je delovalo kao odličan marketinški trik koji je privukao novinare i turiste. Vest o srpskom vampiru preneli su i značajni svetski mediji. Opština Bajina Bašta asfaltirala je put do vampirske vodenice u izgradnji. S druge strane, Eparhija valjevska je upozorila da nije dobro da se, čak ni za razvoj turizma, koristi čudovišni lik iz praznovernih priča.

Ponovo se pronela priča o srpskom vampiru i u svetkim medijima, crkva je reagovala.

Zarožje je u to vreme postalo goruća medijska tema i baš kada se očekivalo da postane centar "vampirskih" turističkih tura nalik onima u Transilvaniji, sve je neočekivano utihnulo.

Najveću pojedinačnu štetu u 2018. pretrpeo je Slobodan Jagodić kome je stradalo 11 grla i njegov rođak Radiša Jagodić, kome je poklano 10 životinja.

- Ovce su bile u livadi zagrađenoj bodljikavom žicom, došla je policija, veterinar, predstavnik Lovačkog udruženja "Soko" i nisu mogli da utvrde sa sigurnošću od čega su nastradale - ispričao je Slobodan Jagodić novinarima posle napada grabljivca.

Veterinari nisu mogli da utvrde od čega su stradale ovce samosa ranama na vratu...

Ovce prikazane na televizijskom snimku nisu bile rastrgnute, već su imale samo rane na vratu. To nije ništa neobično za one koji poznaju običaje vukova, ali je bilo povod za seoske priče. Jer, stara vodenica Save Savanovića je bila u vlasništvu Jagodića, a oni su bili i inicijatori njene obnove...

Lovac i leptirica

Rogovi Foto: B. S.

Deo umovanja o povratku Save Savanovića čuli smo od lovaca koji su odmarali uz pivo.
- Kad su Savu proboli glogovim kocem pop mu nije usuo svetu vodicu u usta, pa je izletela leptirica koja je davila decu i stoku,  imala je i kuću u Svilenoj steni - ispričao je jedan od lovaca.

Kad su seljaci uboli Savu izletela je vampirica...

Veseli lovci su me uputili najkraćom stazom ka tom senovitom mestu koje se nalazi ispod litice sa Rogovima, ogromnim krečnjačkim stubovima fantastičnih oblika koje je izvajala erozija. Uzvodno od mostića su Rogovi koji paraju nebo, a nizvodno, u senci, nedovršena nova Savina vodenica na mestu starog naherenog mlina koji je izazivao jezu od vremena kada je Milovan Glišić 1880. u pripoveci "Posle devedeset godina" ovekovečio legendu o krvopiji iz gudura na granici Valjevskih planina sa Podrinjem.
Glišićeva porodica potiče iz planinskih sela Godečevo i Gornje Košlje u kojima je budući pisac kao dete slušao priče o Savi i drugim krvopijama.

Sava se vratio u rodni kraj
Sava Savanović je po jednoj verziji legende poticao iz sela Ovčinja, susednog Zarožju, gde je bio i sahranjen u blizini drevnih zidina.Umro je u zaroškoj vodenici gde je radio, a kao vampir se vratio na staro radno mesto i davio naslednike.

Atmosfera vodenice privlači turiste koji vikendom dolaze da vide čuvenu vodenicu i očekuju da im stanovnici Zarožja i okolnih sela pričaju strašne priče. Međutim, većina seljana nije raspoložena za takvu vrstu promocije.

Vodenica nije mesto za šalu, ni Sava nije odavde...

- Nije to mesto za šalu, zbog te priče o Savi nas Zarožane ceo vek bije loš glas, a priču o vampiru su smislili lopovi koji su noću išli da kradu i oni koji su krišom odlazili kod udovica - odbrusio nam je stari Zarožanin.

Nema vampira od kada je uvedena vakcinacija!

Dodao je da su vampiri prošlost od kada je uvedena vakcinacija. Jer, krvopije, kao što svi znaju, nemaju skelet ni organe, već funkcionišu kao kese koje se nalivaju krvlju životinja i ljudi. Krv kesi daje oblik, pa ako je koža probušena, vampir ne može da funkcioniše.

Pročitaje još: Edison je ukrao patent i rekao: Tesla, vi ne razumete američki smisao za humor!

U arhivi kneza Miloša nalazi se molba kmetova i trgovaca sa Uba koji su tražili da otkopaju grob i da unište vampira za koga su verovali da izaziva bolesti i povećanu smrtnost ljudi. U, suprotnom tražili su dozvolu da se kolektivno isele.
U arhivi Timočke eparhije nekoliko dokumenata svedoči o borbi sveštenstva protiv čestog skrnavljenja grobova i iskopavanja, obezglavljivanja i spaljivanja mrtvaca.

U Bajinoj Bašti je ordinirao vampir Milisav i seljaci su na njega krenuli vilama i ašovima.

Veliki valjevski etnolog Velibor Berko Savić u arhivima je pronašao i dosije vampira Milisava iz okoline Bajine Bašte, u čiji se slučaj sredinom 19. veka morao da umeša čak i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ilija Garašanin.

Unutrašnjost vodenice

U policijskom izveštaju se navodi se da je Milisav Rakanović dugo vremena bolovao od "padajuće bolesti" zbog koje se i obesio. Tradicija samoubice označava kao najpodložnije povampirenju, pa se proširio glas da Milisav ne miruje u grobu. Stotinak ljudi se žalilo da im je dosađivao povampireni komšija "padavičar", ali i da je davio decu po selu. Među žrtvama bili su i njegova žena i deca. Razbesneli seljaci su krenuli naoružani ašovima, vilama i glogovim kocem ka groblju.

Policija je batinala ljude koji su mrtvake boli glogovim kolcem.

Policijski izveštaj navodi da su došli "da otvore grob vnimnog vampira Milisava, koga naduvena vidivši poviču da je pravi vampir i zatim izvuču ga kandžama iz groba i na vatri spale".
Ministar Ilija Garašanin je pobesneo i poručio podređenima da treba "na sujeveriju osnovane običaje iz naroda istrebljivati".

Pročitajte još: Jeste li čuli za RISTU PRENDIĆA? Ime mu se izgovaralo sa STRAHOPOŠTOVANJEM, a od Turaka je preuzeo KLJUČEVE gradova

- Verovanja u vampire, najzad, javljaju se i u 20. veku, kada je, recimo, zbog otkopavanja pokojnika iz grobova i probadanja glogovim kolcem, budući da se mislilo da je reč o povampirenim ljudima, požarevački sud 1944. godine osudio na batinanje grupu muškaraca i žena - navodi etnolog Aleksandar Pavlović.