VIDOVDAN KROZ VEKOVE: Najvažniji dan u Srba kroz istoriju obeležili su ovi DOGAĐAJI

28. 06. 2020. 000000 15:00

Foto arhiva Novosti

Vidovdan zauzima posebno mesto u srpskoj istoriji. Na ovaj dan tokom godina odigrali su se važni i događaji koje ne bi trebalo da zaboravimo. Izdvojili smo deset najbitnijih, počev od Kosovskoj boja 1389. do izručenja Slobodana Miloševića Hagu 2001. godine.

Pročitajte još: Ova devojka JEDINA u svetu RUČNO slika FILMSKE plakate za bioskop (FOTO)

1. Kosovski boj (1389)

Boj na Kosovu vođen je u blizini Prištine, između srpskih i osmanskih snaga. Srpske snage je predvodio knez Lazar Hrebeljanović, dok je na čelu turske vojske bio sultan Murat sa sinovima Jakubom i Bajazitom. U prvoj fazi bitke, srpske snage su potisnule protivnika, a Miloš Obilić je uspeo da ubije sultana Murata.

NJegov sin Bajazit potom kreće u protivnapad u kome je zarobljen knez Lazar. On je po njegovom naređenju pogubljen, posle čega se osmanska vojska povukla sa bojišta i napustila Srbiju. Prvi istorijski izvori o samoj bici govore o srpskoj pobedi, a tek kasnije se javljaju navodi o nerešenom ishodu i srpskom porazu.

2. Tajna konvencija između Srbije i Austrougraske (1881)

Tajna konvencija je dokument koji su potpisale Kneževina Srbija i Austrougarska monarhija. Odredbama ovog ugovora određeno je da Srbija neće moći da zaključuje bilo kakve ugovore sa drugim zemljama, bez prethodnog odobrenja Austrougarske, kao i to da će morati da održava prijateljsku politiku prema Monarhiji.

Pročitajte još: Mladiću nisu dali da uđe u kafić zbog FRIZURE: Pogledajte kako IZGLEDA (VIDEO)

Neposredno pre zaključen je Trgovinski ugovor, kojim je Srbija mogla svoju robu da izvozi samo u Austrougarsku, čime je svoju privredu potčinila volji Monarhije. Potpisivanje ova dva dokumenta je dogovoreno pred Berlinski kongres - srpski diplomata Jovan Ristić je obećao potpisivanje ova dva ugovora, izgradnju srpske železnice za Monarhiju, kao i odricanje od Novopazarskog sandžaka u zamenu za zastupanje srpskih interesa na zasedanju Berlinskog kongresa.

Pročitajte još: Kod Milene je došao pop, čulo se VRIŠTANJE I DEMONSKI SMEH: Nišlija ispričao kako mu je ćerku zaposeo ĐAVO (VIDEO)

Tajnu konvenciju su potpisali tadašnji srpski ministar spoljnih poslova Milutin Garašanin i ministar finansija Čedomilj Mijatović, time Srbiju stavivši u zavisan položaj prema Monarhiji, u zamenu za međunarodno priznatu nezavisnost. Godine 1882, kao „nagrada“ za potpisivanje Tajne konvencije, Milan Obrenović je krunisan za kralja, a Monarhija je obezbedila da sve sile prihvate Srbiju kao kraljevinu.

3. Početak Drugog balkanskog rata (1913)

Drugi balkanski rat vodio se između Bugarske i Srbije, Crne Gore, Grčke i Turske. Ishod rata je učinio Srbiju, saveznicu Rusije, važnom regionalnom silom, uzbunivši Austrougarsku i na taj način indirektno dao povod za Prvi svetski rat. Rat na dotadašnje saveznike, započeo je napadom Bugara na srpsku vojsku, bez prethodne objave rata. Većina bugarske armije je bila koncentrisana prema srpskoj vojsci na reci Bregalnici.

4. Atentat Gavrila Principa na Franca Ferdinanda (1914)

Gavrilo Princip izdvojio se iz grupe od šestorice atentatora, članova organizacije Mlada Bosna, i pucao na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Politički motiv ubistva je želja za odvajanjem austrougarske provincije Bosne i Hercegovine i njeno ujedinjenje u Veliku Srbiju ili Jugoslaviju. Iza organizacije ubistva stajali su oficiri srpske vojske. Atentat je bio direktan povod za Prvi svetski rat.

Pročitajte još: Na korak do otkrivanja NAJVEĆE MISTERIJE čovečanstva: Otvoren HANGAR 1, a sa njim istina o VANZEMALJCIMA

5. Versajski sporazum i kraj Prvog svetskog rata (1919)

Versajski sporazum je naziv za mirovni ugovor zaključen u Versaju između Antante i Nemačke. Posle Prvog svetskog rata, održana je Pariska konferencija mira (od 18. januara 1919. do 28. juna 1919. u Parizu), a mirovni ugovori zaključeni su sa svakom pobeđenom državom posebno. Kako su glavne sednice konferencije održavane u palatama Versaja, ustalio se naziv: Versajski sporazum. Glavnu reč na toj konferenciji imali su državnici velikih sila Antante, a zastupano je 27 država iz Antantine koalicije.

Nemačka je u skladu sa ovim ugovorom morala da prizna da je isključivi krivac za Prvi svetski rat, da pristane da se Alzas i Loren vrate Francuskoj, da se u severnom Šlezvigu sprovede plebiscit, da se neki pogranični gradovi vrate Belgiji, da se u području Sara uspostavi 15-godišnja uprava Lige naroda i nakon toga provede plebiscit o njenoj konačnoj pripadnosti Nemačkoj ili Francuskoj. Nadalje, Nemačka je morala priznati pripajanje poljskih područja novostvorenoj državi Poljskoj i da joj se prizna izlaz na Baltičko more.

Pročitajte još: Ruski naučnik tvrdi da vanzemaljci postoje, a on zna gde i kako nas kontrolišu

6. Vidovdanski Ustav Kraljevine SHS (1921)

Vidovdanski ustav je prvi ustav Kraljevine SHS. Ime je dobio po datumu donošenja, a važio je do 6. januara 1929. godine. Kraljevina SHS je njime određena kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija, čiji je jezik srpsko-hrvatsko-slovenački. Zakonodavnu vlast delili su kralj i Narodna skupština. Kralj je imao širok krug ovlašćenja, dok je Narodna skupština bila jednodomno predstavničko telo. Biračko pravo bilo je bilo ograničeno relativno visokim starosnim cenzusom, a nisu ga imale ni žene. U slučaju promene ustava skupština se raspuštala i birala nova.

7. Rezolucija Informbiroa (1948)

Informbiro je nastao kao protivteža zapadnom, demokratskom svetu, koji je izašao iz rata kao pobednik. Na drugoj strani, socijalistički blok tražio je načine kako da ponovo objedini komunistički svet posle raspada Kominterne. Informbiro je prošao kroz tri etape. U prvoj (1947-1948.) započeto je pričvršćivanje zemalja radničkog pokreta, a u drugoj fazi (1947-1953.) Informbio bio je jedino okrenut protiv KPJ, koja je odbila da se povinuje njegovom diktatu. Treći period (1953-1956.) se naziva još i proces „destaljinizacije“, odnosno etapa poraza samog Informbiroa.

Pročitajte još: Ovo je DOKAZ DA VANZEMALJCI POSTOJE?! Prve reči Armstronga sa Meseca NISU BILE ONE KOJE SVI ZNAMO (VIDEO)

Smatra se da je Informbiro odneo živote preko 100.000 ljudi. Najmračnija poglavlja Informbiroa bili su montirani sudski procesi. Odmah po objavljivanju rezlucije Informbiroa i odgovora KPJ počela su masovna hapšenja u Jugoslaviji, mučenja na Golom otoku i ubistva pristalica rezolucije, ali i u zemljama istočnog lagera nad istaknutim pripadnicima komunističkih partija pod firmom da podržavaju protivljenje jugoslovenskog CK da se povinuje Informbirou.

8. Govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu (1989)

Govor na Gazimestanu Slobodana Miloševića je održan prilikom proslave 600 godina Kosovske bitke. Proslavu je obeležilo i oko dva miliona ljudi, od kojih je deo došao iz SAD, Kanade, Australije i mnogih zemalja Evrope. Čuveni govor Slobodana Miloševića počeo je ovako: „Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre šest vekova, pre punih 600-na godina dogodila se jedna od najvećih bitaka onoga doba. Kao i sve velike događaje i taj prate mnoga pitanja i tajne, on je predmet neprekidnog naučnog istraživanja i obične narodne radoznalosti.

Pročitajte još: Nova METODA tajnih službi: Prisluškuju vas preko SIJALICA, evo i na koji NAČIN

Sticajem društvenih okolnosti ovaj veliki šeststogodišnji jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, teško da odgovorimo na ono staro pitanje sa čim ćemo pred Miloša. Igrom istorije i života izgleda kao da je Srbija baš ove 1989. godine povratila svoju državu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski događaj iz daleke prošlosti koji je imao veliki istorijski i simbolički značaj za njenu budućnost.”

9. Srbi prestali da budu konstitutivan narod Hrvatske (1990)

U odluci Trećeg zasedanja ZAVNOH-a u Topuskom 1944. godine spominje se srpski narod u Hrvatskoj koji je sa hrvatskim narodom „izvojevao slobodu i samodređenje naroda Hrvatske“. U Ustavu Narodne Republike Hrvatske iz 1947, u članu 11, stoji da su Srbi u NRH ravnopravni s Hrvatima. I u članu 2. spominje se bratsko jedinstvo sa srpskim narodom u oslobodilačkoj borbi. Slična formulacija ponavlja se i u Ustavu Socijalističke Republike Hrvatske iz 1963. godine. U amandmanima na Ustav iz (1971-1972) u njega prvi put ulazi formulacija da je SRH „nacionalna država hrvatskog naroda, država srpskog naroda u Hrvatskoj i država narodnosti koje u njoj žive“. Pošto je Hrvatska bila u sastavu Jugoslavije, tako su i Srbi u Hrvatskoj bili u kategoriji naroda kao jedan od konstitutivnih jugoslovenskih naroda. Taj status ukinut je donošenjem hrvatskog ustava iz 1990. godine.

10. Izručenje Slobodana Miloševića Hagu (2001)

Lider SPS i predsednik SRJ Slobodan Milošević na osnovu uredbe Vlade Republike Srbije, koju je potpisao Zoran Đinđić, izručen Haškom tribunalu zbog sumnje da je počinio ratne zločine protiv čovečnosti i genocid u ratu vođenom na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i protiv Albanaca sa Kosova i Metohije. Izručenje Miloševića Hagu je izazvalo političke sukobe i napetosti u Srbiji. Slobodan Milošević uhapšen je 1. aprila 2001. godine zbog sumnje za zloupotrebu službenog položaja. Hapšenje je započeto 30. marta, a okončano nakon dva dana, posle sedmočasovnih pregovora o predaji. Hapšenju su prethodile danonoćne straže pristalica i simpatizera SPS-a i JUL-a ispred kuće u kojoj je Milošević boravio. Vlada Srbije na čelu sa ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem, donela je 28. juna uredbu o izručenju Slobodana Miloševića Tribunalu u Hagu. Slobodan Milošević tog 28. juna ukrcan u helikopter i transportovan u Hag, u kojem će 11. marta 2006. godine preminuti. Ostaće upamćeno da je Milošević policajcima koji su mu stavljali lisice na ruke rekao: Znate li da je danas Vidovdan?

Pročitajte još: Na korak do otkrivanja NAJVEĆE MISTERIJE čovečanstva: Otvoren HANGAR 1, a sa njim istina o VANZEMALJCIMA