MISLILI SMO POGREŠNO! Ovaj aparat je NAJOPASNIJI kada grmi, svima nam je U KUĆI, a nije MOBILNI

Kristina LJubisavljević

25. 07. 2020. 000000 14:20

Foto:Deposit

Najviše grmljavine ima tokom maja, juna, jula i avgusta – od pet do 10 dana, dok grmljavine u Srbiji tokom januara nije bilo više od jedne decenije. Šta onda raditi u ovom periodu kako bismo se zaštitili?

Odgovor na ovo pitanje daje prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.

Pročitajte još: OPASNOST! Studenti osmislili KOVID ŽURKE - ko prvi dobije virus osvaja NAGRADU! Progovorila i ANDRIJANA!

Najvažnije je skloniti se sa otvorenog prostora, odnosno najbolje je ući u neki zidani objekat. Ako vam kuća ili neka zgrada nije u blizini, dobro je ostati u zatvorenom automobilu.

Ne treba stajati pored električnih stubova ni drveća, ako baš nemate gde da se sklonite - čučnite

Poluotvoreni prostori, poput nadstrešnica ili autobuskih stanica nisu dobar zaklon od groma.

– Najbolje je pratiti vremensku prognozu i ako je za popodne najavljeno neko nevreme, grmljavinske nepogode, u tom slučaju ne treba planirati aktivnosti koje možemo da odložimo, tako da možemo da budeme sigurni, odnosno blizu nekog zatvorenog objekta ili kuće u kojoj možemo da se sakrijemo – objašnjava profesor Đurđević.

Suprotno raširenom verovanju, sasvim je bezbedno koristiti mobilni telefon dok grmi. Naravno, ako ste u zatvorenom prostoru. Međutim, trebalo bi da se klonite fiksnih telefona!

Šta sa mobilnim telefonom
– U slučaju udara groma, ta energija može da prođe kroz vodove i stigne do slušalice. Tako da, ako ste u kući, slobodno koristite mobilni telefon u toku oluje. Nije dobro puniti mobilni telefon jer uređaj može biti oštećen – napominje profesor Đurđević.

Gumena obuća se preporučuje naročito onima koji rade na otvorenom, u polju na primer, jer ona predstavlja neki vid izolacije. Tako da, ukoliko se i „desi nešto strašno“, kako kaže dr Đurđević, posledice će biti manje.

Narodne umotvorine koje se odnose na grmljavinu nisu naučno potkrepljene.

– Priča da grom ne može da udari dva puta na isto mesto nije tačna, kao ni priča da grom neće u koprive. Dešavalo se da u roku od dvadesetak sekundi grom nekoliko puta udari u isto mesto – napominje profesor Đurđević.

Važno je imati na umu da na otvorenom nema apsolutno zaštićenog mesta. Čak i kada se nalazite u okruženju visokih objekta, može da se desi da grom udari u mesto koje nije najviša tačka.

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU