Psiholog Ivana Paunović upozorava: LEP, bogat, dobar... Ko idealizuje ZAVRŠI sa psom ili mačkom!

Mora da bude duhovit, lep, visok, pametan, fino vaspitan, ali i mangup, i da me voli kao nijedan pre - naglas razmišlja mlada devojka, opisujući svog idealnog partnera, baš onog koga traži za sebe.

"Trebalo bi da bude zgodna, lepa, zanimljiva, da me zasmejava i ne bude ljubomorna" - opisuje mladić najboljem prijatelju svoju idealnu polovinu.

Pročitajte još: Najsigurniji način da ga OTERATE je da izgovorite ovih 4 REČENICA: Druga je JEZIVA

Mada su se kriterijumi s vremenom menjaju, ni ona ni on još nisu našli "onog pravog", jer nikako da okončaju maglovito lutanje u potrazi za "idealnim", koje ih vodi daleko od prave ljubavi. One o kojoj bi se pisalo u romanima, samo kada bi joj se pružila šansa da se dogodi.

- Sliku idealne ljubavi gradimo u detinjstvu. Prvi objekti ljubavi, kako to u psihologiji zovemo, su roditelji i druge važne figure. Oni nas uče šta je ljubav, kako da volimo sebe i druge, šta da tražimo i očekujemo. Te lekcije valja revidirati u odraslom dobu - kaže Ivana Paunović, psiholog, psihoterapeut i edukator.

U nizu taktika za izbegavanje bola nalazi se jedna, možda i najmudrija - "čekam idealnog/idealnu". Suštinski, tražite ljubav, ne idealnu sliku za zid.

Pročitajte još: Psiholog Marina savetuje: Šta uraditi kada on kaže da mu "TREBA PROSTORA"?

- Odnos se gradi, nije nešto što naprosto klikne ili ne. To bi bilo isuviše lako za jednu ovako veliku životnu stvar. Svakako da preduslovi za građenje ljubavi postoje, nešto što nas privuče kao potencijal za ispunjenje odnosa o kakvom maštamo. Posle "klika" tek predstoji građenje ljubavi - ističe Paunovićeva.

Ako verujemo da je dovoljno naći idealnog i eto ljubavi, nema svih usputnih poslova kao što su građenje poverenja, rizici, otvaranja, tolerisanje frustracija... To su sve one stvari koje se grade, a ne dobijaju.

Pročitajte još: Rešite test i otkrijte kakva ste ZAVODNICA

- Kada naiđu na ideal, ljudi misle da su ostvar sve svoje snove. Brzo se javlja potreba za potpunom bliskošću sa takvim idealom. Javlja se i "opsesija" i strah od gubitka takvog idealnog bića. Uz taj strah ide i jaka potreba za posedovanjem objekta. Ako je u njemu sve, on onda ne sme da ode, jer time i naše "sve idealno" odlazi - ističe psiholog.

Pročitajte još: Zajednički život pre braka? Evo šta kažu istraživanja!

- Ne idite u krajnosti. Jedna bi bila "odričem se svega što želim, daj šta daš, samo da imam nekog", a druga "ne pristajem i ne gledam ništa što nije na mojoj fenomenalnoj skici". Ne bi trebalo tako razmišljati jer ništa nije crno-belo. Krajnosti su izmišljotine našeg uma koje stvaramo kako bismo sprečili bol i dobili iluziju kontrole. Krajnosti nisu u skladu sa životom i uzrok se patnje - poručuje Ivana Paunović.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU