PASULJ, malo zrno puno zdravlja: Kako se gaji i zbog čega ga treba redovno jesti
foto: Piksabej
Pasulj je biljka koja se dugo koristi u ljudskoj ishrani.
Pored odličnog ukusa, pasulj je i te kako zdrav, jer u sebi sadrži veliku količinu vitamina b i c, karotena, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, fosfora, magnezijuma, cinka, natrijuma.
Pročitajte još: Važan je za funkcionisanje organizma: U ovoj hrani se nalazi magnezijum
Predstavlja odličan izvor belančevina, a za razliku od drugih izvora masti, pasulj ih ima vrlo malo, pa ne sadrži ni one zasićene, kao ni holesterol.
Odličan je izvor i folne kiseline, zbog čega se posebno preporučuje trudnicama.
Pasulj može pomoći u odvikavanju od pušenja, jer povećava baznost u organizmu koja utiče da nikotin duže kruži, pa smanjuje želju za cigaretom.
Pasulj i holesterol
Pošto ima veliki procenat rastvorljivih vlakana, pasulj smanjuje loš holesterol, bez obzira na boju zrna.
Naime, da bi se pobedio loš holesterol, potrebno je dnevno uneti šest grama rastvorljivih vlakana, a pola šolje kuvanog pasulja sadrži skoro tri grama tih vlakana.
foto: Piksabej
Pasulj i dijabetes
Pasulj je odlična hrana za dijabetičare i one kojima preti dijabetes tip 2, jer sadrži veliku količinu rastvorljivih materija koje sprečavaju organizam da uzima šećer iz hrane.
Pasulj i ostale bolesti
Pasulj je jedna od retkih namirnica koja ima više kalijuma od natrijuma, pa snižava krvni pritisak i deluje diuretski, odnosno pomaže pri izbacivanju viška tečnosti.
Oboleli od čira u želucu takođe treba redovno da jedu kuvani beli i crveni pasulj, jer neutrališe želudačnu kiselinu, a sprečava i nastanak kamenaca u žuči.
Svi koji imaju predispozicije za šlog treba da jedu pasulj nekoliko puta nedeljno, jer pola šolje sadrži više od 600 miligrama kalcijuma.
Pročitajte još: NE BACAJTE PRVU VODU u kojoj ste KUVALI PASULJ, čisto je BLAGO! Evo za šta može da se koristi!
Redovnom konzumacijom pasulja navodno se smanjuje i rizik od infarkta.
Istraživanja o kanceru
Asortiman fitohemikalija pronađen u pasulju navodno štiti ćelije od raka i usporava rast tumora.
Istraživači na Harvardu radili su istraživanje tokom kojeg su zaključili da žene koje konzumiraju pasulj najmanje dva puta sedmično, imaju 24 posto manje šansi da razviju rak dojke, srčane bolesti, dijabetes tipa 2, visoki krvni pritisak i rak debelog creva, jer pasulj skuplja i toksine iz organizma.
Kako se pasulj gaji?
Pasulj je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice mahunarki, koja potiče iz Južne Amerike, a u Evropu je stigla u 16. veku.
Izuzetno je prilagodljiva, pa se može uzgajati u različitim klimatskim područjima, kao i uslovima - plastenik ili kućna varijanta. U zavisnosti od podneblja na kojem se gaji, menja se i vreme sadnje.
Pročitajte još: Pobedite ZIMOGROŽLJIVOST uz pomoć pasulja i još TRI jeftine namirnice
Pre sadnje pasulja, obavezno je odabrati i pripremiti zdravo seme - da bude suvo, da nije smežurano, ni trulo, niti oštećeno.
S obzirom da je pasulj biljka koja voli toplotu, pre sadnje preporučljivo je držati ga dva dana u sobi sa temperaturom od oko 30 stepeni, a za ubrzanje klijanja, savetuje se da se semena umoče u vodu i ostave jedan dan, a pet minuta pre sadnje, treba ih umočiti u rastvor borne kiseline, koja deluje kao prevencija od štetočina.
Zemljište za pasulj treba da bude rastresito, plodno i humusno. Pasulj neće dati dobre rezultate ako su zemljišta teška, zbijena i kisela, i ako imaju visok nivo podzemnih voda.
foto: Piksabej
Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8 do 10 stepeni. Niske temperature, počev od -0,5 do 1 stepen će ga uništiti, dok će visoke temperature zajedno uz nisku relativnu vlažnost vazduha uticati na opadanje cvetova.
Gajenje pasulja u kućnim uslovima
Pasulj možete gajiti i u kućnim uslovima, pored prozora, ili na terasi. Za sadnju pasulja u kućnim uslovima preporučuju se manje saksije (dubine oko 30 cm), jer je korenski sistem povrća mali, pa će jedan grm pasulja savršeno stati u takvu saksiju.
Cvetovi pasulja se samooprašuju, pa im ne treba veštačko oprašivanje.
Koja je vrsta pasulja najzdravija
Naučnici sa državnog Univerziteta u Koloradu testirali su šest uobičajenih vrsta pasulja koji se mogu naći na tržištu, i izmerili količinu antioksidanata u svakom od njih.
Testiranje je pokazalo da su crveni, šareni i tamnoplavi pasulj imali i do deset puta veće količine antioksidanta i drugih lekovitih materija, nego beli i žuti pasulj.
foto: Piksabej
Zanimljivost o pasulju
Poznata izreka "prosto k'o pasulj" nema nikakve veze sa pripremanjem pasulja kao jela, što je i logično, jer sama priprema pasulja iziskuje dosta vremena.
Ova izreka vezuje se za nešto sasvim drugo.
Pročitajte još: Ovih 7 PRERAĐENIH namirnica su zapravo DOBRE za vaše zdravlje
Naime, u doba starih Grka i Rimljana priređivane su svečanosti uoči dolaska lepog vremena, pa su glumci izlazili na scenu i jeli mahunarke i žito.
Jedenje ovakvih plodova predstavljalo je ritual "jedenja boga", odnosno glupost, pa je vremenom pasulj počeo da se povezuje sa ludošću i glupošću, preciznije rečeno: "prosto kao pasulj".
Otuda je nastao i glagol "opasuljiti se", koji zapravo znači "doći sebi, urazumiti se".
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU