Da u kući ne bude zima, i ujedno uštedite novac na potrošnji energenata za grejanje

Već više od decenije u EU, bilo koja nekretnina koja se prodaje mora posedovati energetski pasoš gde je do tančina naveden utrošak energije u stanu ili kući. Može da se vidi utrošak energije za grejanje, ili, još važnije, koliko je nekretnina koju želite da kupite dobro izlovana. Jer, štednja energije je primarna razvijenom svetu. Čak ni zdravstvena kriza izazvana epidemijom virusa „ COVID–19” nije zaustavila tendecije modernog doba, štednju i korišćenje zelenih, obnovljivih energija.

Sve zgrade koje se grade, prodaju ili iznajmljuju biće u buduće sertifikovane i kod nas, a podaci o godišnjoj potrošnji energije za grejanje, biće izloženi ili dati na uvid. Jednostavno poređenje energetskih karakteristika zgrada omogućiće građevinskoj industriji da koristi te podatke kao sredstvo marketinga, a kuće i stanovi sa manjom potrošnjom vredeće više. Ali šta da učinite kada se zima približava a niste izveli značajniji zahvat na izolaciji kuće. Dobro osmišljenom intervencijom, na pojedinim potrošnim tačkama ipak možete uštedeti.

Foto: Piksabej

Jedan od najznačajnijih gubitaša energije u kući ili stanu pored plafona, stepenica, podova, hodnika, zidova, dimnjaka, kamina, ulaznih vrata, su prozori. Kroz njih spolja ulazi hladnoća i rashlađuje unutršnjost a istovremeno toplota izlazi preko stakla napolje. U starim kućama, gde se mnogo toplote gubi kroz prozore, treba najpre izolovati prozorske okvire, da kroz njih ne struji vazduh. Stručnjaci za izolaciju upozoravaju jer se toplota gubi kroz stakla ali i profile (ramove). Gubici iznose prosečno od 240 do 280kwh/m2 godišnje. Standardi EU kreću se od 1,40 do 1,80 W/m2K, a sve ostalo je očigledno rasipanje. Za menjanje prozora ( stan od 50–60 kvadrata) potrebno je oko hiljadu evra u dinarima uz trošak za majstore.

Foto: Piksabej

Stručnjak i inovator na polju izolacije drvenih prozora, Dejan Krstić iz Beograda, tvrdi da to može da učini sa daleko manje novčanih sredstava. Efekti ovog rešenja, za zaptivanje prozora i vrata su uštede, čak i do trećine ukupno utrošene energije jednog domaćinstva. Naime, tanke dur aluminijumske profilisane trake, ugrađuje na ramove i drvene prozore. Materijal ne menja strukturu na hladnoći i toploti , pa se koristi za avione.Trake se mogu postaviti na sve vrste prozorskih okvira, ako su od drveta i demontažni, (samo ne krovne).

Ovim načinom izolacije, do kog je došao demontažom starih prozorskih okvira ugrađenih u periodu između dva svetska rata, u Varšavi i Beogradu može se odstraniti buka, prašina i povisiti temperatura do šest stepeni Celzijusa.

Foto: „Deks”

Kasnije je svojim iskustvom, obogaćivanjem materijala i menjanjem načina postavljanja dobio veće efekte, uglavnom metoda je u osnovi ista, ali veoma efikasna. Da bi se dobila veća elestičnost samih lajsni ubačen je mangan, jer potpuno zaptiva sve neravnine, bez obzira od kog materijala i kojim postupkom su nastale, što je na starim prozorskim okvirima uobičajeno. Dejan Krstić je pojednostavio i čitav procesa postavljanja lajsni, pa ih pričvršćuje pneumatskim alatom na pokretne delove krila, pod pravim uglom. Tako lajsne, sa širim profilom, imaju veće zaptivanje, između pokretnog i nepokretnog dela prozora i veću uštedu. Kako je zahvat jeftin, sve se isplaćuje, tvrdi, već za godinu dana, naravno, sve zavisi od hladnoće zimi. Ovako možete zatvoriti otvore do centimetar i po, a kako kaže naš sagovornik, mnogi ih zovu da se zahvale, posle dobijanja nekoliko računa za grejanje a najviše zbog toplote koju su saćuvali za mnoga domaćinstva.

Cena dihtovanja ovom metodom je 200,00 rsd po dužnom metru utrošenog materijala, sa ugradnjom.

Foto: „Deks” – lična arhiva