Zbog čega su mnogi veliki mislioci IZUZETNI SPORTISTI? Postoji dobro objašnjenje!
Foto: Piksabej
Procesi koji omogućavaju sportistima da dugo trče odgovorni su i za pamćenje i učenje, smatraju naučnici. Naučnici ističu da ovo otkriće može dovesti do novih načina lečenja u regenerativnoj i razvojnoj medicini, kao i da pomognu prevazilaženje problema s učenjem i pamćenjem.
"Sve se vrti oko dovođenja energije tamo gde je najpotrebnija u telu", kaže Ronald Evans iz Genetske laboratorije "Salk", koji je vodio istraživanje. "Srce i mišići zahtevaju veliki talas energije kako bi izvršili vežbe, a neuronima je talas energije potreban za stvaranje nove memorije."
ERRγ je postao poznat kao glavni prekidač metabolizma koji osvežava mišiće kako bi poboljšao njihove performanse
Naučnici su otkrili da energiju za mišiće i mozak kontroliše jedan protein - receptor gama povezan sa estrogenom (ERRγ). Evansova istraživačka grupa ranije je proučavala ulogu ERRγ u srčanim i skeletnim mišićima. Godine 2011. otkrili su da podsticanje ERRγ aktivnosti u mišićima sedentarnih miševa povećava dotok krvi u njihovim mišićima i udvostručuje njihove trkačke sposobnosti.
Pročitajte još: Čak 1500 fotografija deteta roditelji "OKAČE" do njegove pete godine, a EVO GDE MNOGE ZAVRŠE
Pokazali su da ERRγ pokreće čitav niz gena mišića koji pretvaraju mast u energiju. Zato je ERRγ postao poznat kao glavni prekidač metabolizma koji osvežava mišiće kako bi poboljšao njihove performanse. Iako su istraživanja takođe pokazala da je ERRγ aktivan u mozgu, naučnici nisu razumeli zašto - mozak sagoreva šećer, dok je ERRγ ranije pokazivao da jedino sagoreva mast.
"Pretpostavljali smo da ERRγ radi istu stvar u celom telu. Međutim, saznali smo da je drugačiji u mozgu", rekao je Evans.
ERRγ pokreće tokove za sagorevanje masti u mišićima i tokove za sagorevanje šećera u mozgu. To ujedno može objasniti zbog čega su mnogi veliki mislioci bili izuzetni sportisti. Kriptograf Alan Tjuring, koji je dešifrovao čuvenu Enigmu, mogao je da istrči maraton za 2 sata i 46 minuta i umalo se nije kvalifikovao da predstavlja Veliku Britaniju na Olimpijskim igrama 1948. godine.
Evans i njegove kolege otkrili su da je ERRγ kod živih miševa najaktivniji u hipokampusu - delu mozga koji aktivno proizvodi nove moždane ćelije, koji je uključen u učenje i pamćenje, i koji je poznat po tome što zahteva ogromnu količinu energije. Zapitali su se da li je ERRγ imao direktnu ulogu u učenju i pamćenju. Proučavanjem miševa kojima je falilo ERRγ u mozgu, otkrili su vezu. Dok su miševi bez proteina imali normalan vid, kretanje i balans, sporije su naučili da plivaju kroz lavirint u vodi i slabije su pamtili lavirint u kasnijim testovima u odnosu na miševe sa normalnim nivoima ERRγ.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU