Tri razloga zbog kojih je SVETI NIKOLA najčešća slava kod Srba: "Pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste"

Kristina LJubisavljević

19. 12. 2022. 000000 08:40

Foto: Profimedia

Svakog 19. decembra pravoslavci slave Svetog Nikolu. Neke procene kažu da će danas u preko 30 odsto domova u Srbiji goreti sveća jer je ovo po broju svečara ubedljivo najveća srpska slava. Ako računamo da prosečna porodica ima oko 20 gostiju za slavskom trpezom onda je potpuno jasno kako je nastala uzrečica da za Svetog Nikolu “pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste”.

Ipak, priča o tome kako je došlo do toga da baš Sveti Nikola postane “najpopularnija” slava u Srbiji, malo je kompleksnija i teško se objašnjava samo jednim razlogom.

Sveti Nikola je bio episkop Mire Likijske u Maloj Aziji. Reč je o vaseljenskom svecu tj. onome koga pođednako poštuje i zapadni i istočni svet. Legenda kaže da je Sveti Nikola za života bio veliki dobročinitelj koji je sve svoje bogatstvo i imanje razdelio siromašnima, a on sam je, vođen čudesnim glasom, krenuo da u narodu da širi veru, pravdu i milosrđe.

Pročitajte još: Da li znate zbog čega se SVETI NIKOLA smatra najvećim zaštitnikom?

Već samom svojom pojavom je donosio utehu, mir i dobru volju među ljude, a skroman kakav je bio, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Upravo zbog ovih detalja se veruje da je legenda o Deda Mrazu proistekla baš na osnovu života Svetog Nikole.

I dok je zapadni svet potpuno prihvatio Senta Klausa u obliku debeljuškastog deke koji, obučen u crveno deci donosi paketiće, u Srbiji kult Svetog Nikole ima još dublje korene i održao se sve do današnjih dana.

Sveti Nikola je živeo u 4. veku, a njegovo žitije je jedno od prvih prevedenih sa grčkog jezika. Prihvatajući hrišćanstvo, Srbi su upravo na primerima iz života Svetog Nikole učili o smislu i vrlinama ove religije, pa su ga vremenom usvojili za svog zaštitnika.

Naravno, razlog za toliku “popularnost” Svetog Nikole među Srbima može biti i mnogo prizemniji i “ovozemaljskiji”.

Stara Srbija bila je zemlja seljaka u kojoj je najveći deo stanovništva preko cele godine radio u polju. Zima je bila jedini period kada je bilo vremena za predah, pa je Sveti Nikola, koji se slavi 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, bio idealan.

Pročitajte još: Svi OBIČAJI koje treba da ispoštujete za KRSNU SLAVU: Kako se pravilno GASI SVEĆA, šta sve treba da pripremite i kako da dočekate SVEŠTENIKA

Osim ovoga, neki etnolozi ističu i da je za rasprostranjenost kulta Svetog Nikole među Srbima zaslužno i već poslovično siromaštvo našeg naroda. Kako Sveti Nikola pada u vreme božićnog posta, takvu slavu je uvek moguće spremiti – treba samo malo hleba, krompira i rakije, pa da se ugoste gosti i “ispoštuje” svetac. A, ako se nađe i malo ribe… onda je to već prava gozba!

Verovatno je da je svaki od ovih razloga u određenoj meri doprineo današnjoj popularnosti Svetog Nikole među Srbima. Kako bilo, svima koji slave, kao i onima koji idu na slavu, želim da u miru i slozi provedu ovaj dan.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU