"Moj život se deli na dva perioda": Suzana Jovanović o braku sa Sašom Popovićem - evo šta mu nikada neće zaboraviti

Suzana se  jednom prilikom se prisetila kako je započela život sa Saletom, da je on bio njeno „svetlo na kraju tunela“ i ljubav za sva vremena.

– A onda je Bog umešao prste u moju sudbinu. Mogu da kažem: Hvala ti Bože što si mi u život poslao Sašu Popovića! Ako, od jedan do sto postoji skala ljudskosti, dobrote, emotivnosti, srčanosti – Sale je hiljadu! Nikada neću zaboraviti kada mi je rekao da je dosta života između Ralje i Beograda, da se smesta iz iznajmljenog stana preselim u njegovu kuću i da Danijela moram da dovedem što pre! Školska godina se bližila kraju, Danijel je završavao četvrti razred osnovne škole… Preselili smo se kod Saleta, a sina sam upisala u školu na Novom Beogradu. Od tada kreće naša bajka koja traje pune 23 godine – ispričala je Suzana.

Pevačica je pre Saleta imala težak život, prolazila je svakakve nedaće, a nakon njegovog pojavljivanja život je počeo da teče u pravom smeru, a na njenom licu se uvek primećuje zadovoljstvo i pozitivno raspoloženje.

– Svojevremeno sam Saleta pitala šta ga je privuklo kod mene. Ispričala sam mu ceo svoj život, koliko sam se namučila i sa koliko teškoća sam se borila na trnovitom putu. Moj život se deli na dva perioda – pre Saše Popovića i od Saše Popovića. Rekao mi je da su mu se jako dopale moje oči i osmeh. Da je osetio da sam plemenita, da sam dobra osoba i dobra majka. Priznao mi je da je odmah sebi rekao: Ova žena mora da bude moja, po cenu života.

Sale je u ovoj priči izašao kao pravi suprug iz snova. NJihovo venčanje se i danas danas pamti, o njemu se priča, a kada su dobili ćerku Aleksandru krunisali su svoj bračni život.

– Svaki put kada me je video bila sam nasmejana i dobro raspoložena. Nikad nisam kukala na sav glas, ne radim to ni danas. O svom bolu i svojoj tuzi nikad nisam pričala javno. Zatvorim se u četiri zida, isplačem se i teram dalje. O našoj svadbi se priča i danas. Rođenje naše ćerke Aleksandre je zaokružilo našu priču, krunisalo je. Dvoje dečice, nas dvoje… Lepa porodica, kuću smo sredili, stabilizovali se… Kad čovek vidi koliko mu je porodica stabilna i jaka, koliko je mentalno, fizički i psihički stabilan, sve ide kako treba, ništa nas ne može poljuljati. Najveći uspeh svakoga na svetu je kada mu deca izrastu u normalne ljude – zaključila je Suzana.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU