NEVEROVATNA ŽIVOTNA PRIČA PETRA KRALJA: "Ne mogu pobeći od sebe, od svog tela, glasa, pa ni crvenog nosa"

Magazin Praksa

10. 11. 2023. 000000 10:30

Foto: Printscreen/youtube/rts tv lica kao sav normalan svet

Neke stvari je dobijao preko reda, ponekad i s manje zasluga i, kako kaže, za to su krivi njegovo ime i prezime. Znao je većinu beogradskih kafana gde je uz piće vodio najrazličitije razgovore i stekao neke od najboljih prijatelja. Bio je ponosan na sve što je uradio, pa i na ono što je, namerno ili slučajno, propustio. Strasno je voleo dva puta u životu i bio je srećan zato jer je imao ćerku Milicu. Bez glume ne bi mogao da postoji, i znao je da će raditi do kraja svog života. Tako se i desilo - umro je 10. novembra 2011. godine u Beogradu.

A ovo je njegova životna priča ispričana "iz prve ruke", njegovim rečima:

"Tata mi je poreklom sa Banije, a ja sam rođen u Zagrebu, dva dana pre početka Drugog svetskog rata. Pošto je otac nešto ranije morao da pobegne iz Hrvatske i nastavi službu u Čačku, nije ni znao da je 4. aprila dobio sina. Majka mu je na rastanku rekla da će muškom detetu dati ime po njegovom ocu. Deda Petar je umro još 1906, tako da je odluka da se zovem po njemu deo tradicije - ranije se tako radilo, a to ni danas nije retkost. Ponekad sam bio povlašćen zbog imena, naročito u vojsci. Kada su me jednom prozvali Kralj Petar, jer se tamo prvo izgovara prezime pa ime, svi su se okrenuli, dobro me pogledali i zapamtili o kome se radi. Nisam imao neprijatnosti, istina, neki ljudi su pričali da su neretko u kafani uzvikivali: Živeo Kralj Petar, pa su ih hapsili. Trebalo im je vremena da objasne kako se to odnosi na glumca."

Rat je besneo pa je i Petrova majka, odmah posle njegovog krštenja, sa bebom u naručju napustila hrvatsku prestonicu. Tako su dospeli kod rođaka u Srem. Bila su to veoma teška vremena, ali deca, uprkos svemu, nisu primećivala opasnost niti su osećala strah.

"Omiljena igračka nam je bila krpenjača: - lopta koja se pravila od čarapa umotanih u krpe. Sećam se prve čokolade i pomorandže, neobične narandžaste voćke koju sam probao tek kad mi je bilo osam godina. Roditelji su mi predavali u tamošnjoj gimnaziji, pa su me vodili na đačke priredbe. Bili su to veseli prizori u kojima sam uživao. Školarci su igrali oko logorskih vatara i recitovali, što je kasnije uticalo da se opredelim za glumu. Kao sedmogodišnjak krenuo sam u osnovnu školu, u razredu nas je bilo 80 i ne znam kako je učiteljica LJuba mogla da nas savlada. Služila se raznim metodama podučavanja koje bi generacijama iz ovog kompjuterskog doba sada bile neprihvatljive i strane."

Svoju prvu ulogu, lik Toze Čvarka, odigrao je s 11 godina u predstavi Seoska učiteljica Svetolika Rankovića, za koju se prijavio kad je pozorišna ekipa ušla u njegov razred da izabere glumca... i od onda nije prestajao da glumi - do kraja života.

S glumicom Narodnog pozorišta LJiljanom Gazdić, oženio se 1971. godine. Samo dve godine kasnije, rodila im se ćerka Milica, danas pozorišni reditelj. Posle skoro tri decenije brak se raspao. Smatrajući da za ljubav nikad nije kasno, ovaj veteran našeg glumišta imao je hrabrosti da ponovo voli do daske i oženi se balerinom Sonjom Divac.

I dok su mnoge njegove kolege privatnost čuvale daleko od očiju javnosti, Petar se nikad nije trudio da je sakrije po svaku cenu.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU