SVEČANO, EUFORIČNO, PRAZNIČNO: Ovako se nekad slavio 29. novembar

Magazin Praksa

29. 11. 2023. 000000 14:00

Foto: Printskrin/Youtube

Dan Republike je naziv nacionalnog praznika, ili u narodu poznatijeg kao 29. novembar, koji se proslavljao u zemljama bivše Jugoslavije u spomen na dan proglašenja republike. Na današnji dan u Jugoslaviji je ukinuta monarhija i sva prava kralja Petra II Karađorđevića.

Ustavotvorna skupština je usvojila deklaraciju o proglašenju republike prema kojoj je Jugoslavija “savezna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu u Jugoslaviji”.

Dan Republike je obeležavao godišnjicu Drugog zasjedanja AVNOJ-a 29. novembar 1943., kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945. Na tom skupu je odlučeno da se budućoj Jugoslaviji pripoje južnoslovenske teritorije koje su na kraju Prvog svetskog rata ostale u sastavu Italije (Istra, Zadar, Slovenačko primorje, Julijska krajina i druge).

AVNOJ je uveo naziv maršala Jugoslavije i dodelio ga partizanskom vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu. Funkcija predsednika “prve vlade” nove Jugoslavije poverena je Titu.

Ono što pamte starije generacije za vreme ovog praznika su neradni dani, polaganje zakletve, plave kape i crvene marame, bogatu trpezu i razne svečanosti. 

 

KAKO SE SLAVIO PRAZNIK?

Dok se proslavljao, praznik je pratila potpuna euforija.

Masovni običaj među jugoslovenskom mladeži bio je i da se svadbe zakazuju na taj državni praznik, da bi slavlje bilo još veće. To je bio jedini događaj koji je mogao prosečnog Jugoslovena na dan kad se kod kuće sedi, jede, pije i gledaju partizanski filmovi.

Ni deca nisu bila zanemarena. Najveće ushićenje vladalo je kod prvaka koji su na taj dan postajali pioniri. U školama su pravljene priredbe, polagala se zakletva, čitali su se sastavi kojima su prethodnih dana učiteljice “besomučno mučile” đake, da smisle što bolji hvalospev na temu “Drug Tito”…

Svaki pionir dobijao je plavu kapu (titovku), crvenu maramu (starije generacije su je vezivale, a mlađe su dobile poseban prsten za tu namenu) i crvenu pionirsku knjižicu.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU