Roditelj, a ne prijatelj: Zašto je važno da se držite svoje uloge prema mišljenju psihologa

Kristina LJubisavljević

22. 01. 2024. 000000 19:30

Foto: Shutterstock

Činilo se da se takvom odnosu roditelja i dece, može samo pozavideti, ali da li je sve tako sjajno? Da li roditelji precenjuju svoju ulogu u porodici? Da li zauzimaju poziciju „primaoca” umesto „davaoca” odgovaraju psiholozi a prenosi Econet portal.

Zašto morate biti roditelj, a ne prijatelj svojoj deci

Razmislite da li je vredno da odrasla i iskusna osoba svoje probleme prebacuje na ramena deteta, jer zbog svojih godina neće moći ni na koji način da vam pomogne. Dečji pogled na svet je u fazi formiranja i previše su ranjivi na svet oko sebe. Osim toga, dete može misliti da je ono uzrok svih vaših problema. Da li je to ono što postižete kada govorite o svojim duševnim bolovima?

Uloga roditelja u porodici

Roditelji treba da budu podrška i zaštita detetu, ali ne i obrnuto. I nije važno koliko dete ima godina - 10 ili 40 godina. Zadatak roditelja je da nauče svoju decu da se oslanjaju na sopstvene resurse, samostalno donose odluke i preuzimaju odgovornost za njih. Moramo naučiti decu da razumeju i prihvate sebe onakvima kakvi zaista jesu. A ako vam se obrate za pomoć, onda je pružite, a ne počinjite da pričate o sopstvenim problemima.

Pored toga, neki roditelji nepromišljeno obezvređujeju dečije strahove. Na primer, kada dete priča o tome šta ga brine, a umesto reči podrške od roditelja čuje nešto poput „ovo je takva glupost“, „ne budi tako kenjkav“. Roditelji moraju biti u dobroj formi, brinuti o svom fizičkom i psihičkom zdravlju kako bi bili podrška svojoj deci. Ako odrasli prvo ne vode računa o sebi, njihova deca će odrastati u neurotične ljude i teško će savladati životne poteškoće.

Kako izgraditi odnos sa detetom

To što ste roditelj, a ne drug ne znači da morate stalno da kontrolišete svoje dete i da kritikujete njegova iskustva. Naprotiv, morate se prema njemu odnositi s poštovanjem i prestati da mu prenosite svoje probleme. Ne potkopajte detetov osećaj sigurnosti, a to je vrlo lako učiniti ako majka priča o tome koliko joj je teško da živi sa ocem ili se otac žali na šefa koji muči ceo tim.

Ako imate pitanje kako da se nosite sa svojim emocijama i kome da ih izrazite, onda je odgovor jednostavan – roditeljima, braći ili sestrama, prijateljima, bilo kome, ali ne i deci. U krajnjem slučaju, možete se obratiti psihologu, jer je on zreo kao i vi. Idealna opcija je ako supružnici podržavaju jedni druge i ne upuštaju se u moraliziranje.

Zapamtite da vaše dete nije vaš roditelj, prijatelj ili psiholog. Jednostavno ne možete da komunicirate pod jednakim uslovima zbog razlike u godinama i razmišljanju. Dete zbog nedostatka životnog iskustva ima drugačiju percepciju sveta, tako da ne treba da delite svoju odgovornost sa njim. Ali vi, kao roditelj, imate pravo da iskreno govorite o svom stanju – „Umoran sam“, „Moram da budem sam“, „Želim da se odmorim“. Možete objasniti svom detetu da trenutno ne možete da rešite njegov problem jer ste zauzeti poslom ili morate da povratite svoje zdravlje. Odnosno, važno je tačno objasniti zašto niste u mogućnosti da pružite podršku svom detetu.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU