ONA JE PRVA OPSOVALA NA DOMAĆOJ SCENI: Ispovest koju je Ružica Sokić jednom prilikom podelila

Glumačka karijera  Ružice Sokić bila je ispunjena nezaboravnim ulogama koje su obeležile domaću kinematografiju.

Debitovala je 1957. godine u filmu "Doktor". NJena filmografija obuhvata klasike poput "Kad budem mrtav i beo", "Bokseri idu u raj", "Užička republika", "Savamala" i mnoge druge.

Popularnost je dostigla ulogom u kultnoj komediji "Tesna koža", dok joj je film "Žuta" doneo Zlatnu arenu na Filmskom festivalu u Puli.

NJene uloge u "Zoni Zamfirovoj" kao Taska i u seriji "Greh njene majke" kao kuma Anica dodatno su utisnule njen lik u pamćenje publike. Posebno je ostala zapamćena kao zavodnica Žuta, kao i kroz likove snaje Ruže u "Drugoj Žikinoj dinastiji" i Veliborke Vece u "Srećnim ljudima".

Zanimljivo je da je bila prva koja je opsovala na domaćoj sceni i udarila Batu Stojkovića.

Iako je bila simbol originalnosti i uspeha, Ružica je otkrila da se iza kulisa borila s nesigurnostima. Ispovest koju je jednom prilikom podelila, najbolje oslikava njene unutrašnje dileme.

- Stalno sam strepela da li ću moći da savladam zadatke i hoće li me neki reditelj ponovo angažovati. Moja nesigurnost bila je ogromna. Oni koji su imali uticajne muževe i fanove, ponašali su se drugačije. Bili su sigurni da će, čak i ako upropaste predstavu, dobiti sledeću ulogu. Ali, za nas koji nismo imali podršku, to je bilo pitanje života i smrti - govorila je Ružica.

Ružica je bila poznata po svom neustrašivom karakteru i tvrdoglavosti. NJena priča o ulozi u komadu LJubomira Simovića "Čudo u Šarganu" otkriva njen umetnički prkos.

- Mira Trailović nije mi dozvolila da stavim ćelavu periku za ulogu u tom komadu. Posle premijere sam je ipak stavila. Tvrdoglavost me je mnogo koštala u životu, ali to sam ja. Uvek govorim istinu - priznala je glumica.

Iza javne slike neustrašive dive, krila se i emotivna strana Ružice Sokić. Poslednje reči koje je uputila svom suprugu Miroslavu Lukiću na samrti bile su dirljive i nezaboravne.

"Samo da me ne zaboraviš", bile su reči, koje je Miroslav podelio s javnošću, a koje mu je Ružica uputila na njenoj samrti.

Preminula je 19. decembra 2013. godine u Beogradu, posle duge bolesti (Alchajmerova bolest), a sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

(Informer)