POBEGAO IZ RUMUNIJE, PROŠAO KROZ PAKAO, NAJZAHVALNIJI MAJCI: Životna priča lepotana koji je postao miljenik Holivuda (FOTO)

Sebastijan Sten izgubio je zlatnu statuu ali ova priznanja označila su konačnu prekretnicu u karijeri glumca koji je godinama bio poznat prvenstveno kao Marvelov superheroj.

Oba puta uz njega je čvrsto stajala Anabl Volis, njegova dugogodišnja devojka, koja je i sama glumica, poznata po ulogama u 'Tjudorovima', ali i 'Peaky Blindersu'. O njihovoj vezi Sten retko govori: 'Osećam da je danas stvarno teško imati bilo kakvu privatnost. To je jedini deo mog života koji pokušavam da zadržim donekle za sebe, iako na kraju nekako sve završi u medijima.'

Sten je napustio Rumuniju prie više od tri decenije, ali ona je i dalje ključni deo njega. NJegov naglasak je, naravno, nestao.

Odlazak oca obeležio mu je život

Životni put obeležen mu je dramatičnim promenama i selidbama. Rođen je u Konstanti u Rumuniji, a detinjstvo mu je bilo turbulentno. Roditelji su mu se razveli kada je imao samo dve godine, a politička previranja u zemlji dodatno su otežala situaciju. Kao dete, svedočio je padu komunističkog režima i rumunskoj revoluciji koja je kulminirala svrgavanjem diktatora Nikolaea Čeučeskua.

'Oboje su bili vrlo jake individue s vrlo jakim karakterima', rekao je Sten o svojim roditeljima i dodao: 'Mislim da su oboje imali taj buntovnički duh.'

NJegov otac kasnije je potpuno nestao, pobegavši u Ameriku. Konstantin Sten bio je radnik na teretnom brodu koji je pomagao sunarodnicima u Rumuniji da izbegnu vladine progone nakon Drugog svetskog rata. 'Bio je pomalo heroj u mom gradu. Moji roditelji su bili deo mladih koji su se suprotstavljali komunizmu. Moj otac je pomagao ljudima da ilegalno pobegnu iz zemlje, do te mere da je bio tražen čovek. I on sam je na kraju morao da pobegne.'

Odlazak majke

Sten je odrastao ne poznajući zapravo čoveka kojeg su svi drugi znali po nadimku Tino. Primao je tek povremene telefonske pozive. Ali od početka je bio itekako svestan da ako je njegov otac mogao samo tako da nestane, činilo se mogućim da bi se isto moglo dogoditi i sa njegovom majkom. Jednoga dana nestala je i ona…

Sten je imao oko osam godina kada je njegova majka Georgeta Orlovschi pobegla iz Rumunije kako bi im izgradila novi život u inostranstvu. Tokom njegovog detinjstva, loše stanje u zemlji i korupcija doveli su do nestašice hrane i goriva pa i do nestanaka struje. Konačna revolucija kulminirala je padom i pogubljenjem diktatora Čeučeskua i njegovo žene 1989. godine. 'Gledao sam kako ga strijeljaju na televiziji. Sećam se toga.'

Posledice nisu nužno bile bolje. 'Bio je to haos', prisetio se glumac koji je godinu dana živeo sa bakom i dedom, prie nego što se pridružio majci u Austriji. 'Došla je po mene kada je konačno imala posao i snašla se u Beču.'

Ali život u austrijskoj prestonici nije bio bajan. 'Radila je. Svirala je klavir noću kad je mogla, a onda je celi dan podučavala. Tako da sam već s devet ili 10 godina išao tramvajem u školu. Sam sam se vraćao podzemnom železnicom, a kada bih došao kući, opet sam bio sam. Morao sam sam da napravim sebi nešto za jelo i potom da uradim domaće zadatke, čekajući da se ona vrati kući.'

Naučio se samostalnosti, ali ga je to takođe obeležilo za celi život. 'Sećam se da sam svakog dana čekao da se vrati kući i brinuo se: Šta ako se ne vrati? Danas mogu videti kako je to na određene načine uticalo na mene. Imaš mnogo vremena da se prepustiš mašti kada si diete koje je toliko bilo samo. Tako da mislim da sam vrlo dobar u korišćenju svoje mašte da verujem u određene stvari, što mi pomaže na neki način, ali onda postoje i trenuci u kojima osećam dozu nesigurnosti i nedostatka kontrole nad svojim životom, što može biti paralizujuće.'

Novi život u Americi

Sten je imao oko 12 godina kada je njegova majka počela da izlazi sa čovekom po imenu Entoni Fruhauf, direktorom male privatne srednje škole u centru NJujorka. Kada su se venčali, planirala je da se ponovo preseli sa sinom, ovaj put u Sjedinjene Države.

'Bio je stvarno ljubazan. Moj očuh imao je pravi uticaj na mene, na dobar način. U tim ranim godinama u Americi, mislim da su razgovori na engleskom sa njim kod kuće doveli do toga da izgubim naglasak.'

Nagradu je posvetio očuhu

Koliko mu je očuh značio, Sten je potvrdio u najvažnijem trenutku svoje karijere - kada je primao Zlatni globus. 'Ovo je za moju mamu, koja je napustila Rumuniju u potrazi za boljim životom, i za mog očuha Tonija, koji je prihvatio samohranog roditelja i odraslo dete', rekao je, podižući svoju nagradu prema nebu, dok mu se glas lomio. 'Hvala ti što si bio pravi muškarac.'

Iako je na kraju odrastao u Americi, zahvaljujući majci koja ga je odgajala u duhu Pravoslavne crkve, očuvao je blisku vezu sa svojim korenima.

Malo je poznato to da je svoju prvu filmsku ulogu ostvario sa samo dvanaest godina u drami austrijskog redaielja Majkla Hanekea, gde se nakratko pojavljuje kao dećak koji pohađa osnvnu školu.

Tokom školovanja u Americi, mladi Sten pokazivao je sve veće interesovanje za glumu, učestvujući u brojnim školskim predstavama, a pohađao je i letnji kamp Stagedoor Manor gde je stekao dodatno glumačko iskustvo. Boravak na pozornici pretvorio je sramežljivo dete u ekstroverta koji krade scenu - i u tome je bio i više nego dobar.

Bio je zgodan dečak, ali je i dalje voleo da krije lice. Upisao je potom umetničku školu Mason Gross, što mu je omogućilo da godinu dana provede u Londonu, u kojem je studirao glumu u prestižnom pozorištu Globe. Američko državljanstvo dobio je 2002. godine.

Kao i mnogi mladi glumci, svoju televizijsku karijeru započeo je epizodnom ulogom u popularnoj kriminalističkoj seriji 'Zakon i red', dok su ga gledaoci počeli prepoznavati zahvaljujući ulozi 'lošeg dečka' Kartera Bejzena u hit seriji 'Tračara'. Iako nije bio jedan od glavnih likova, serija mu je donela određenu popularnost, posebno među mlađom publikom.

Pravi preokret u karijeri dogodio se 2011. godine, kada je dobio ulogu Bakija Barnsa u filmu 'Kapetan Amerika: Prvi osvetnik'. Na početku prikazan kao najbolji prijatelj Stiva Rodžersa, njegov lik kasnije prolazi kroz dramatičnu transformaciju u Ratnika zime, kompleksnog antijunaka s traumatičnom prošlošću. Ova uloga učinila ga je globalno prepoznatljivim.

Nastavio je da gradi svoju karijeru u Marvelovom filmskom univerzumu, ponavljajući ulogu Bakija u filmovima 'Kapetan Amerika: Ratnik zime', 'Kapetan Amerika: Građanski rat', 'Osvetnici: Rat beskonačnosti' i 'Osvetnici: Završnica'. Iako mu je Marvelov serijal doneo finansijsku sigurnost i popularnost, dugo je bio percipiran prvenstveno kao akcioni glumac, a ne kao ozbiljni umetnik.

Umetnička prekretnica

Poslednjih pet godina Sten je svesno skrenuo prema zahtevnijim i psihološki složenijim ulogama. Svoju sposobnost za slojevitije likove dokazao je 2020. godine zapaženom izvedbom u gotičkoj horor drami 'U večnoj borbi sa sotonom', a zatim i hororu 'Fresh' iz 2022. godine.

Međutim 2024. godina donela je konačnu potvrdu njegove glumačke svestranosti kroz dve kritički priznate, a tematski potpuno različite uloge. U filmu 'Drugačiji čovek' igra Edvarda Lemuela, muškarca s teškom neurofibromatozom koji sanja o glumačkoj karijeri. Nakon eksperimentalnog medicinskog zahvata, Edvard postaje fizički privlačan Guy, ali gubi deo svog identiteta i vrednosti koje su ga definisale. Za ovu ulogu nagrađen je Zlatnim globusom za najboljeg glumca u komediji ili mjuziklu.

Istovremeno, u filmu 'Pripravnik: Priča o Trampu', Sten je odigrao mladog Trampa, prikazujući njegovu priču i razvoj od nesigurnog sina strogog biznismena do kontroverznog preduzetnika koji gradi svoj brend na kiču i upitnim poslovnim idejama. Ova uloga donela mu je nominaciju za Oskara, što predstavlja vrhunac njegove dosadašnje karijere.

Ponovni susret s ocem

Sten danas predstavlja redak primer glumca koji je uspešno prešao put od blokbaster franšiza do umetnički zahtevnih nezavisnih filmova. S 42 godine nalazi se u naponu kreativne snage, pa ne treba sumnjati da nas u budućnosti čekaju brojni njegovi uzbudljivi projekti.

Kao što je sam rekao o glumi: 'Osećaj je uvek isti. Kao da je prvi put. Uvek je mešavina straha i nade. To je gubljenje sebe. To je slobodan pad. Svaki put.'

I na kraju da se vratimo na početak njegove životne priče - konačno se povezao s ocem kao 18-godišnjak, kada je zbog audicija počeo da odlazi u Los Anđeles. Živeći u NJujorku, štedeo je novac time što bi u tim danima spavao kod oca, koji je živeo u dolini San Fernanda i radio u brodarstvu. Povremena viđanja su ih zbližila, a odnos je ostao čvrst sve dok nije neočekivano umro od kovida na putovanju u Rumuniju 2021. godine.

Sten ponekad misli da bi očeva priča mogla da bude dobar film. U Rumuniji je Tino bio legendaran po krijumčarenju zabranjene zapadne robe poput farmerica i banana ali i disidenata brodovima. 'Naporno je radio, voleo je Ameriku i verovao je u slobodu. Uvek sam tvrdio da su migranti u određenoj meri više patriotski nastrojeni, čak više od ljudi koji su rođeni ovde, jer ne uzimaju stvari zdravo za gotovo. Barem je to ono što sam video u svom ocu.'