ZAŠTO SE KAŽE „NEMA FRKE", A NE „NEMA PANIKE"? Izraz koji svi koristimo, a retko ko zna odakle dolazi

Mnogi misle da je to skraćenica od „frustracija” ili neka novija kovanica iz engleskog, ali istina je da je reč „frka” nastala u domaćem slengu, i to još sredinom 20. veka, pre svega u vojsci i među mlađom populacijom.

Od vojnog žargona do kafanske konverzacije

U vojnoj hijerarhiji bivše Jugoslavije, „frka” je označavala napetu situaciju, iznenadni problem, paniku ili uzbunu. To je bilo sve ono što niste želeli da vas zadesi:

„Dolazi inspekcija – biće frka!” , „Ako zakasnimo na postrojavanje – frka!”

Taj izraz se brzo „spustio” u narod i postao deo uličnog govora. Već sedamdesetih i osamdesetih „frka” se koristi i u filmovima i serijama:

„Ma pusti, nema frke.”  „Frka? Kakva frka? Rešava se.”

Frka je naša, panika je uvezena

Iako danas mnogi koriste i frazu „nema panike”, ona zvuči formalnije i manje prisno. „Frka” je više domaća, topla, živa reč, dok „panika” ima ozbiljniji, pomalo dramatičan ton. Zamislite da vam drugarica kasni 10 minuta i šalje poruku: „Izvini, zar ne kasnim mnogo?” A vi odgovorite: – „Nema panike.” Deluje kao da pokušavate da zvučite sabrano. Ali ako napišete: „Ma nema frke!”, poruka je odmah opuštenija, prisnija i životnija.

Zašto neke fraze opstaju?

Postoje izrazi koji postanu deo kulturne emocije jezika. „Nema frke” je jedna od tih fraza – zadržala se jer zvuči kao prijateljski mig, a ne kao jezička lekcija. Zato i danas kažemo „nema frke”, čak i kad problema uopšte nema. Jer reč ne označava više samo „odsustvo problema” – već i stav, ton, pristup životu. 

Zaključak?

Nema frke – ali ima smisla. Kad sledeći put kažete „nema frke”, setite se da ste rekli više nego što mislite: Niste samo odbacili problem – vi ste ga pretvorili u šalu. A takve reči treba čuvati. I koristiti. Bez frke.