Čuvena pesma "Vidovdan", koja se decenijama peva s ponosom i suzama u očima, nastala je na poseban dan, pod posebnim okolnostima – sa blagoslovom i, kako kaže njen autor, uz božanski znak.

28. juna obeležavamo Vidovdan – jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji i duhovnosti. A upravo tog dana, širom Srbije i sveta, odjekuju stihovi istoimene pesme, koju je izvela Goca Lazarević, a napisao Milutin Popović Zahar. Malo je poznato da je ova pesma nastala iz jednog duboko ličnog i gotovo mističnog iskustva.

Pesma rođena uz blagoslov i božanski znak

"Pesma je nastala tako što me je pozvao direktor PGP-a. Rekao mi je da je sekretar patrijarha Pavla zamolio da se, povodom obeležavanja 600 godina od Kosovske bitke, napravi deset pesama o Kosovu. Izbor je pao na mene. Nisam znao ni kako ni zašto, jer je bilo i drugih dobrih kompozitora", prisetio se Zahar ranije za medije.

Iako je zadatak bio veliki i odgovoran, Zahar je inspiraciju pronašao u detinjstvu, veri i nasleđu.

"Odrastao sam uz duhovne pesme u Loznici, u Tršiću gde sam i rođen. 'Vidovdan' je bila poslednja pesma koju sam tada napisao... ali najjača."

I onda, usred stvaranja, dogodilo se nešto što je promenilo sve.

"To mi možda nećete verovati... Tog dana sam imao užasnu groznicu, nisam znao ni kako se zovem. Seo sam na pod od muke i besa... I odjednom – ukazao mi se lik patrijarha Pavla. Kao da mi je nešto poslao, preko neke sile božanske. U roku od pet minuta sam napisao i melodiju i sve strofe! Za pet minuta!", ispričao je.

Samo dva dana kasnije, pesma je snimljena. A ostatak je – istorija.

Nije kom je rečeno, nego kom je suđeno

Zanimljivo je i to da pesma nije bila prvobitno namenjena Goci Lazarević. Kako je otkrila u jednom jutarnjem programu, Zahar je prvo pesmu ponudio Vesni Zmijanac.

"Vesna nije želela da ugrozi svoju jugoslovensku popularnost, da se nekom ne zameri. Nije kom je rečeno, nego kom je suđeno", rekla je Goca.

I zaista, njeno izvođenje pesme "Vidovdan" urezalo se u kolektivno pamćenje naroda. Pesma se peva širom dijaspore, na svadbama, litijama, obeležavanjima... Postala je deo duhovnog identiteta.

"Vidovdan peva pola sveta, ne samo Srbi", poručio je Zahar. I upravo zato, svake godine, kada dođe 28. jun, stihovi "Kud god da krenem, tebi se vraćam ponovo..." odzvanjaju snažnije nego ikada. To nije samo pesma – to je zavet, molitva i večna poruka generacijama koje dolaze.

(Lepa & Srećna)