„NE BOJIM SE MUKA, SAMO MI BUDI BLIZU": Zaboravljeni stihovi vladike Nikolaja kao molitva za svako raspeće duše

„Ne bojim se muka, samo mi budi blizu“ – šapuće Sveta Marina u času najvećeg stradanja. Nije to krik očajanja, već pobednički huk duše koja bira bol u ime ljubavi. Vladika Nikolaj, pesnik i prorok svog vremena, nije napisao samo pesmu o mučeništvu. On je sastavio duhovni štit za sve koji danas, u 21. veku, osećaju da se njihov krst lomi pod težinom.

U ovoj pesmi, Sveta Marina, u narodu znana kao Ognjena Marija, ne moli Boga da ukloni bol – ona moli da bude osnažena da ga izdrži. To je suština pravoslavne vere: ne bežati od krsta, već ga poneti  do kraja.

„Budi blizu mene, snago mučenika, Da podnesem muke bez straha i krika.“

Svako ko je stradao, bio ostavljen, izdan ili slomljen u ovim stihovima može čuti svoje srce i dobiti utehu: ne moraš biti jak – dovoljno je da veruješ. Jer u toj veri sila se rađa.

Plamen koji ne sagoreva

U narodnoj svesti, Ognjena Marija je dan na koji se ne radi. Ona se poštuje iz straha, ali kod vladike Nikolaja, ona postaje nešto mnogo više – simbol unutrašnjeg ognja, koji ne prži, već čisti. To je plamen koji ne uništava, već vodi.

„Kao ovca pred gladnim vucima, Kao riba bedna, mrežom uhvaćena, No ja u Te gledam, Gospode spasenja!“

To nije poezija straha, već poezija hrabrosti. Vladika Nikolaj nije slavio patnju kao cilj, već je u njoj video prolaz ka večnosti – ako se ponese u ljubavi i molitvi. I ako se ne odustane.

Molitva za sve nas

„Volim muke s Tobom no sve trule slasti, Ja se klanjam, Spase, samo Tvojoj vlasti.“

U ovim rečima nema tragova moderne relativizacije. Ovo je vera kakva je nekada bila – i kakva nam je danas ponovo potrebna: bez uslovljavanja, bez trgovine sa Bogom, bez straha od žrtve.

Zato pesma o Ognjenoj Mariji nije samo istorijska ili duhovna. Ona je duboko lična. To je pesma za čoveka koji u sebi oseća da mora izdržati nešto veliko, a ne zna kako. Za onoga koji nema više snage, ali ima trunku vere.

Živa ikona u stihu

Ovu pesmu ne čitamo već pred njom stajemo. Kao pred ikonom. Kao pred svetlošću koja nas na trenutak zaustavi u tami. Ne traži objašnjenja. Ne dokazuje ništa. Samo nas poziva da se setimo:

„Na svemu Ti hvala, Gospode i Spase, Što svakom pomažeš, ko u Te uzda se.“

Ognjena Marija, u stihovima vladike Nikolaja, nije figura iz prošlosti, već ogledalo naše vere.

Koliko smo danas spremni da volimo – i kad nas boli?

Koliko smo verni, kad sve u nama poziva da odustanemo?

NJena vera nije tražila lakši put već Božje prisustvo. I zato poslednji stih ove pesme ostaje da zvoni u svima nama kao lična molitva:

„Ne izbavi me, Gospode – samo mi budi blizu.“

Pesma vladike Nikolaja o Svetoj mucenici Marini

Marina se sveta Gospodu moljase,

I suzama toplim molitvu jačaše:

- Gospode Isuse, Bože moj i Spase, Ti svakom pomažeš, ko u Te uzda se.

Budi blizu mene, blizu moje duše, Kad neverni ponu telo mi da ruše,

Budi blizu mene, snago mučenika,

Da podnesem muke bez straha i krika. Kao ovca stojim pred gladnim vucima,

K'o samotna ptica pred mnogim lovcima,

Kao riba bedna, mrežom uhvaćena

No ja u Te gledam, Gospode spasenja!

Nek rastriu telo k'o jevtinu vreću,

Ja se Tebe, Hriste, otkazati neću;

Volim muke s Tobom no sve trule slasti,

Ja se klanjam, Spase, samo Tojoj vlasti.

Pobedniče smrti, đavola i ada, Kroza me ponovi te pobede sada!

Na svemu Ti hvala, Gospode i Spase, Sto svakom pomažeš, ko u Te uzda se

ko veruje, svakome ko se nada u Boga i u NJegovu pravdu.