Poboljšajte raspoloženje na 8 naučno dokazanih načina

Svaka osoba zna da oraspoloži sebe na svoj način.

Neki ljudi moraju da ćute sami sa sobom, dok drugi moraju da odu na zabavu, puste veselu muziku kod kuće ili pojedu nešto ukusno. Čak i jednostavne male stvari mogu da vas nasmeju i da učine da se osećate bolje.

Pregledajte fotografije

Piter Niš, istraživač iz Velike Britanije, sproveo je eksperiment 2006. godine i otkrio da fotografije mogu poboljšati raspoloženje. Posmatrao je dve grupe učesnika. Prva se oslobodila tuge bilo kojim odabranim fotografijama, dok se druga grupa oraspoložila gledanjem svojih foto albuma. Svi učesnici eksperimenta su bili podvrgnuti testovima raspoloženja pre i posle gledanja fotografija. Ispostavilo se da se moralno blagostanje prve grupe poboljšalo za 1%. A oni koji su pogledali svoje fotografije podigli su raspoloženje za 11%. Imajte na umu da ne bi trebalo da trčite da odštampate fotografije i kupite album - gledanje digitalnih slika nije ništa manje efikasno.

Žvaćite žvaku

Godine 2001. dr Takanobu Morinuši iz Japana je sproveo zanimljiv eksperiment. Želeo je da zna kako žvakaća guma može uticati na dobrobit učesnika. Da bi pratio promene u funkciji mozga, zamolio ih je da žvaću žvaku dok se radi EEG. Naučnik je predložio dve vrste poslastica: žvaku sa saharozom, ali bez aroma, i sa aromama. Ispitanici su takođe udahnuli miris eteričnog ulja. Utvrđeno je da aromatizovana žvakaća guma izaziva stanje opuštene koncentracije, što se takođe može iskusiti jogom.

Osmeh

Verovatno ste čuli izraz: „Nasmejte se bez obzira na sve!“. Studija naučnika iz Sjedinjenih Država, objavljena u časopisu Psychological Science, dokazuje da u tome ima istine. Psiholozi Tara Kraft i Sara Presman proučavale su kako vam tipovi osmeha mogu pomoći da se oporavite od stresa.

Osmesi su podeljeni u dve kategorije: standardni, koji nastaju naporom i napetošću mišića usta, i iskreni kada u osmehu učestvuju i oči. Učesnici eksperimenta su naučeni da održavaju različite izraze lica koristeći štapiće za jelo koje su morali da drže u ustima. Tako bi mogli da koriste mišiće odgovorne za svako reprodukovano raspoloženje. Istraživači su merili otkucaje srca i nivoe stresa ispitanika dok su obavljali više zadataka.

Učesnici sa iskrenim osmehom bolje su se snašli na zadacima. Štaviše, njihov nivo stresa je bio znatno niži u poređenju sa onima koji su održavali neutralan položaj lica. Naučnici su zaključili da čak i neiskren osmeh u stresnoj situaciji može poboljšati raspoloženje.

Ispravite se

Držanje je važno ne samo da bi se održao tonus mišića i pravilno rasporedilo opterećenje, već vam pomaže da se osećate bolje.

Ovaj zaključak su doneli naučnici iz Udruženja psiholoških nauka Sjedinjenih Država. Dakle, ako se osećate preopterećeno, sedite uspravno u svojoj stolici ili stanite uspravno sa zabačenim ramenima i podignutom bradom.

Poza drveta iz joge je takođe korisna. Da biste to uradili, morate da stanete uspravno i stavite stopalo jedne noge na unutrašnju stranu bedra druge. Ruke se mogu sklopiti u molitvenom položaju na grudima, ili mogu biti ispružene iznad glave. Zadržite ovu poziciju 10 do 15 sekundi.

Pevajte

Slušanje muzike je dobro za raspoloženje, a ako pevate uz svoju omiljenu kompoziciju, efekat je mnogo veći.

Prema studiji Britanske akademije za zvučnu terapiju, pevanje povećava nivoe endorfina i oksitocina i pomažu da se nosite sa stresom i ostanete veseli. Uzgred, možete pevati bilo šta - od jednostavnih zvukova do složenih kompozicija.

Pozovite svoje prijatelje

Velika zajednička studija Nikolasa Kristakisa i Džejmsa Faulera, naučnika iz SAD, potvrdila je da je sreća „zarazna“. Prema rezultatima eksperimenta, svaki zadovoljan prijatelj u okruženju povećava verovatnoću sopstvene sreće za oko 9%. Ukoliko ste neraspoloženi pozivanje pozitivne drugarice može da vas oraspoloži i zarazi optimizmom. Naučnici primećuju da negativne emocije imaju isto svojstvo.

Radite aerobne vežbe

Dr Ašiš Šarma iz SAD istraživao je kako vežbanje utiče na raspoloženje i koje vežbe mogu da ga poboljšaju. 2006.godine objavio je rezultate koji pokazuju da je aerobna vežba bila efikasna u upravljanju ne samo tugom, već i anksioznošću. Ove vežbe uključuju trčanje, plivanje, hodanje, vožnju bicikla, takođe ples i klizanje ili rolanje.

Lekar preporučuje vežbanje 30 minuta dnevno. Ali ako nije moguće potrošiti pola sata odjednom, mali treninzi od 10 minuta neće biti ništa manje efikasni. Glavna stvar je da ih radite redovno - najmanje tri puta nedeljno.

(Ženski magazin)