ŽIVOTNA PRIČA FRANCUSKINJE ZA KOJOM SU LUDELI NAJBOLJI FRAJERI TOG VREMENA: Bila je oličenje stila, šarma, a njeni poslednji dani su bili tragični

Fransoa je rođena 1944. godine u Parizu uz zvuke sirene za vazdušnu opasnost. Tinejdžerske dane su obeležili mnogo lepši zvuci: francuske šansone i američki i britanski pop i rokenrol. U detinjstvu je bila povučena i volela da vreme provodi u svojoj sobi uz gitaru i knjigu. Ova devojčica se nije mnogo promenila ni u osmoj deceniji života. Period odrastanja je bio obeležen porodičnimproblemima i nesigurnošću u sebe nakon što ju je baka nazvala najružnijim stvorenjem, ali i nekim lepim stvarima kao što je muzika. Uživala je u pesmama svojih zemljaka, a zatim joj je Radio Luksemburg otovrio nov prozor u svet. U njen život i uši ulaze hitove Pol Enke, Everli Bradrsa, Klifa Ričarda. U samoći uz radio svira i pevuši a ubrzo počinje i sama da komponuje i piše stihove.

Fransoaz je imala 17 godina kada je njen život promenio jedan novinski oglas. “Traže se mladi pevači”, pisalo je. To je bilo dovoljno da nesigurna i stidljiva devojka odustane od studija književnosti i odluči da postane zvezda. Naravno, njen glas, muzikalnost i šarm nisu naišli ni na kakvu prepreku na ovoj audiciji i Fransoaz snima prvu pesmu “Oh Oh Chéri”.

Već sledeća “Tous les garçons et les filles” postiže neverovatan uspeh. Prodaju se milioni primeraka, a pesma je jedna među najslušanijima kako u Francuskoj, tako i u inostranstvu, a naročito u Velikoj Britaniji. U kasnijim osvrtima na svoju karijeru, ova Fracuskinja nežnog glasa je govorila da je raduje uspeh ove pesme ali da joj je u isto vreme žao što nije tako prihvaćena neka bolja pesma. Ni danas nije oduševljena svojim najvećim hitom i ističe da je snimljen na brzinu.

Glavno obeležje njenih pesama jeste prijatan i tih glas, dopadljive melodije odsvirane na gitari i stihovi koji uglavnom govore o ljubavi i mladosti. U intervjuima je govorila da su pesme tužne zato što prvo nastaje muzika, a zatim tekst koji je prati. Igrom slučaja, najlepši tonovi su uvek tužni. I sama njena pojava je oduvek bila melanholična i romantična pa je privukla pažnju kao zvezda koja ne izgleda i ne ponaša se onako kako se očekuje.

Koncerti nikada nisu bili pogodni da prenese publici svoju umetnost i emocije. U televizijskim emisijama i spotovima je uvek stidljivo stajala a u isto vreme privlačila pažnju svojom energijom i harizmom. Kako je sama rekla, nikada nije igrala osim u svojim mislima.

Svet nije bio oduševljen samo njenom pesmom i talentom već i izgledom i ponašanjem. Ličila je na devojku iz komšiluka što ju je izdvajalo među zvezdama tog vremena. Sa jedne strane Brižit Bardo i naglašavanje seksipila, a sa druge strane povučena Fransoaz koja svoijm prirodnim izgledom poručuje: Jednostavnost je najlepša. Čak je i u novinskim tekstovima isticano kako nikada ne nosi karmin a njen stil je okarakterisan kao mešavina dečačkog i ženstvenog i proglašen francuskim stilom.

Karijeru lepe Francuskinje su još na početku pratile priče o njenom izgledu, pa je ubrzo postala i modna ikona. Njene fotografije su prekrivale naslovne strane najpoznatijih modnih časopisa. Inspirisala je najbolje svetske kreatore koji su za nju dizajnirali garderobu. Mini suknje, farmerke, kožne jakne, čizme i haljine – šta god je nosila, uvek je vešto spajala izgled uličnog mangupa i mirne devojčice. Bez obzira da li se pojavljivala u skupoj garderbi poznatih dizajnera, ili običnim farmerkama, frizura je bila njen zaštitni znak. Duga ravna kosa i šiške. Često je oblačila garderobu koja je u to vreme bila gotovo društveno neprihvatljiva a ipak dopadljiva. Tako se na žurkama pojavljivala u sakou i pantalonama.

Divljenje publike je uticalo da se više ne oseća bezvredno i ružno, a tome su najviše doprineli česti odlasci u London. Bila je jedna od retkih Francuskinja koja je u Engleskoj prestonici postala prava zvezda i miljenica tamošnjih poznatih ličnosti. Družila se sa Bitlsima, Enimalsima, Stonsima, a Mik Džeger je najviše uticao da se više ne oseća kao ružno pače kada ju je u jednom intervju nazvao idealnom ženom. Očarala je i Boba Dilana koji joj je posvetio jednu poemu. Suvišno je reći da su svi bili potajno zaljubljeni u nju.

Udala se 1981. godine za svog dugogodišnjeg momka, muzičara Žaka Dutronka, sa kojim je dobila sina Tomasa, koji je takođe poznati muzičar današnjice. Ardi danas živi u Parizu, a Žak na Korzici, još uvek u braku ali na različitim adresama.

Komplimenti su je prijali, ali, kako je u jednom od novijih intervjua rekla, nikada sebe nije doživljavala kao muzičku zvezdu i modnu ikonu. Imala je osećaj da je to neko drugi jer ona je uvek uživala u samoći i čitanju knjiga.

Melanholičan izgled i harizma bili su za Fransoaz ulaznica u svet filma. Neki od desetak filmova u kojima je imala manje uloge su: "Masculin, féminin, What’s New Pussycat?, Grand Prix, Save the Tiger."

Kritičari su govorili da su albumi Fransoaz Ardi spoj američkog i britanskog načina produkcije i kontinentalnog senzibiliteta i sofisticiranosti. U njenoj muzici nije bilo jaza između francuske tradicije, tinejdžerskog popa i roka pedesetih, džeza i bluza. Sentimentalne i najčešće tužne pesme, sačinjene od svih tih elemenata, sadržale su još jedan važan sastojak – glas i energiju stidljive Fransoaz.

Televizijske emisije, mnoštvo albuma, filmovi, svetska slava, neprestano poziranje pred foto-aparatima. I jedna tiha, stidljiva, nežna i prirodna devojka u tom svetu koja izaziva divljenje i publike i kolega. U njenom nastupu se videlo da ne pripada estradi, a da je u isto vreme rođena da bude zvezda – eto tajne njenog uspeha i dopadljivosti.

Fransoaz Ardi, legendarna francuska pevačica, model i glumica, preminula je 12. juna 2024. godine u 80. godini, nakon duge borbe s rakom. Ardi je bila jedna od omiljenijih figura francuske kulture, a za sobom je ostavila neizbrisiv trag ne samo u svetu muzike, već i mode i filma.

Ardi je imala rak limfnih žlezda od 2004. godine i prošla je godine radioterapije i drugih tretmana za ovu bolest. Godine 2015, bila je kratko stavljena u indukovanu komu nakon što joj se stanje pogoršalo, i imala je problema sa govorom, gutanjem i disanjem u narednim godinama. Godine 2021, zagovarala je eutanaziju, rekavši da je Francuska „nečovečna“ jer ne dozvoljava ovu proceduru.

Vest o njenoj smrti je objavio njen sin, muzičar Tomas Djutron, koji je na Instagramu napisao „Maman est partie“ („Mama je otišla“) uz fotografiju njega i Ardi.