SVI SU ODUVEK ISPREPADANI, A ISTINA JE MALO DRUGAČIJA: Da li je moguće zaraziti se preko daske WC šolje?

Direktni rizici – gotovo zanemarljivi

Polno prenosive infekcije (HIV, HPV, hlamidija, herpes simplex virus) praktično se ne prenose preko daske. Ovi virusi vrlo brzo propadaju izvan organizma i ne mogu opstati na plastičnim ili keramičkim površinama.

Respiratorni virusi (poput rinovirusa – uzročnika obične prehlade) takođe su nestabilni na toaletnim površinama i brzo gube infektivnost, piše BBC.

Patogeni sa potencijalno dužim preživljavanjem

Norovirus, poznat kao uzročnik gastroenteritisa, pokazuje visoku otpornost i može se duže zadržati na površinama, što ga čini teoretski opasnijim. Ipak, većina infekcija nastaje putem kontaminiranih ruku i hrane, a ne sedenjem na dasci.

Enterične bakterije poput Escherichia coli i Salmonella spp, zatim Staphylococcus aureus (uključujući i rezistentne sojeve – MRSA), kao i određene gljivice (npr. dermatofite koje izazivaju ringworm), mogu preživeti na površinama, ali je za infekciju potrebna dodatna posredna faza – najčešće dodirivanje lica, usta ili rana nakon kontakta.

Paraziti, poput gliste Enterobius vermicularis (pinworm), teorijski mogu dospeti na dasku, ali se u praksi to izuzetno retko registruje.

Indirektni mehanizmi prenosa

Toaletni aerosol (“toaletni oblak”): pri puštanju vode nastaje oblak mikroskopskih kapljica koje mogu sadržati viruse ili bakterije. Istraživanja su pokazala prisustvo norovirusa, pa čak i koronavirusa u ovakvim aerosolima. Spuštanje poklopca smanjuje, ali ne eliminiše ovaj rizik.

Fomiti, odnosno kvake, slavine, dozatori sapuna i papirnih ubrusa, mnogo su češće mesto prenosa mikroorganizama nego sama daska. Prljave ruke koje dodiruju ove površine predstavljaju ključnu kariku u lancu infekcije.

Preporučene preventivne mere

• Pranje ruku sapunom minimum 20 sekundi je najefikasniji način prekidanja prenosa patogena preko fomita.
• Izbegavanje dodirivanja lica i rana pre pranja ruku
• Spuštanje poklopca pre puštanja vode
• Korišćenje zaštitnih navlaka ili maramica po potrebi
• Ventilacija i redovno čišćenje toaleta

Dakle, rizik od zaraze prilikom sedenja na dasci WC šolje je izuzetno mali i u praksi gotovo zanemarljiv. Većina dokumentovanih slučajeva infekcija povezanih sa javnim toaletima potiče od kontaminiranih ruku i predmeta, a ne od same daske. Najveći značaj imaju higijenske navike – pravilno pranje ruku, izbegavanje dodirivanja lica, kao i održavanje toaleta čistim i provetrenim.

Drugim rečima: mit o “opasnoj dasci WC šolje” više je rezultat kulturnih predstava i osećaja gađenja nego stvarne epidemiološke pretnje.

(Direktno)