PARALIZA SNA - MRAČNI MIT ILI NAUČNA ČINJENICA: Otkrivamo vam koliko je opasna i kako da je sprečite

Paraliza sna kroz istoriju je budila strah i inspirisala mitove: od noćnih demona, veštica koje sede na grudima spavača, pa sve do modernih priča o vanzemaljskim otmicama. Danas, međutim, znamo da iza ovog fenomena stoji naš sopstveni mozak.

Šta je zapravo paraliza sna?

To je stanje u kome je čovek svestan da sanja ili da se budi, ali telo ne reaguje. Osećaj može trajati nekoliko sekundi ili minuta i često je praćen pritiskom u grudima ili utiscima da je neko „prisutan“ u sobi.

Naučnici objašnjavaju da se sve dešava zbog toga što mozak i telo ne ulaze sinhronizovano u faze sna.

Kada se javlja?

Postoje dva tipa:

• Hipnagogijska paraliza – dešava se pri uspavljivanju.

• Hipnopomična paraliza – javlja se u trenutku buđenja.

Koliko je česta?

Procenjuje se da čak četiri od deset ljudi tokom života doživi paralizu sna. Češće se pojavljuje u adolescenciji, ali se može javiti u bilo kom uzrastu.

Faktori koji je podstiču su:

• nedostatak sna,

• neredovan raspored spavanja,

• visok nivo stresa,

• spavanje na leđima,

• pojedini lekovi ili psihička stanja.

Da li je opasna?

U većini slučajeva – nije. Obično je reč o izolovanom poremećaju koji ne ostavlja trajne posledice. Ipak, ako paraliza sna dovodi do čestog buđenja, dnevnog umora ili jake anksioznosti, dobro je obratiti se lekaru.

Šta može pomoći?

• Održavajte redovan san (6–8 sati dnevno).

• Smanjite stres, naročito pred spavanje.

• Probajte da spavate na boku umesto na leđima.

• Ako je potrebno, lekar može predložiti terapiju za regulisanje ciklusa sna.

Paraliza sna nije poziv tamnih sila – već signal vašeg tela da mu treba više odmora i ravnoteže. Umesto straha, izaberite razumevanje i brigu o sebi.