POSLEDNJI INTERVJU KLAUDIJE KARDINALE: Otkrila koga je sve odbila, šokirala priznanjem o Žaku Širaku, jednu ženu NIJE PODNOSILA!

Klaudija Kardinale – diva evropskog i svetskog filma, žena čiji su lik i glas obeležili čitavu epohu – u svom poslednjem velikom intervjuu otvorila je dušu i ispričala priču o životu bez filtera. Neposredno pred smrt, govorila je o ljubavi, kajanjima, tajnama koje je decenijama čuvala, ali i o lažnim glasinama koje su je pratile. Od odbijanja Marlona Branda i Alena Delona, preko prijateljstva sa Felinijem i Viskontijem, do priznanja sinu Patriku da joj je dete, a ne brat – Kardinale je ostavila za sobom svedočanstvo o snazi, hrabrosti i nezavisnosti. NJene reči, istovremeno krhke i moćne, pokazuju koliko je bila nesalomiva, baš kao što je opisala i njena ćerka Klaudija u knjizi o majčinom životu. 

I uvek se osećala Italijankom – i u Tunisu gde je bila rođena, i u Parizu gde je živela.

Prvo sećanje na detinjstvo

Koje je Vaše najranije sećanje?

„Prvo? Dolazak Amerikanaca u Tunis. Za nas je to bio kraj rata. Sećam se vojnika koji je plakao jer mesecima nije video svoju decu...“

Kakav je bio Tunis tokom Vašeg detinjstva? 

„Zlatno doba. Magično vreme.“

Da li je tačno da su Vam, pored francuskog, bili maternji jezici arapski i sicilijanski?

„Pa... ja sam vrlo malo govorila arapski, a i sicilijanski takođe. Kod kuće je to bio jezik odraslih: koristili su ga kada su želeli da ih mi deca ne razumemo.“

Čega se sećate iz rata?

„Moje majke koja nam je davala kocku šećera da nam bude bolje.“

Uvek ste birali da ostanete Italijanka, čak i kada ste se preselili u Francusku. 

„Zato što se osećam Italijankom, iako sam Francuskinja po kulturi. Učinila sam to i u čast svog oca, koji je uvek želeo da ostane Italijan, čak i pod francuskim protektoratom.“

Život nakon silovanja

Da li želite da ispričate priču o tome kako ste bilo silovani i odlučili da zadržite bebu?

„Već sam to ispričala u knjigama...“

Ostali ste na setu do sedmog meseca i sve vreme ste krili svoju trudnoću. Kako ste doživeli taj period? Kako je počela Vaša veza sa Frankom Kristaldijem?

„Bili su to neverovatno teški meseci. Daleko od moje domovine. Borila sam se sa kulturom i jezikom, italijanskim, koji nisam u potpunosti razumela. Katapultirala sam se u svet filma, što je bio i spas i velika nepoznanica. Kristaldi je shvatio da sam trudna kada sam otišla da zatražim raskid ugovora. Moj odnos sa njim u tom trenutku je ojačao. Postala sam transparentna.“

U međuvremenu, uspeh je stigao sa Moničelijevim filmom „I soliti ignoti“. Kako je prošlo?

„Kako je prošlo? Vrlo dobro!“ ( Klaudija Kardinale rekla je kroz smeh). Bila je to mala uloga, ali je primećena: malo čudo. Bila sam Karmelina Nikozija, sestra Feribota, izuzetno ljubomornog Sicilijanca koji ju je krio kod kuće... a pomisliti da je Tiberio Murđa zapravo bio Sardinac. Imati malu ulogu u velikom filmu bila je Kristaldijeva strategija; i bio je u pravu.“

Mnogi su Vas u raznim vremenima nazivali najlepšom ženom na svetu. Da li ste se ikada tako osećali?

„Ne. Nikada. Nikada se nisam osećala istinski lepom.“

Zašto?

„Ko zna... to su stvari koje se zaista ne mogu objasniti. Kao dete, „lepa“ u porodici bila je moja sestra Blanš, plavuša sa plavim očima. Zaista je bila lepa i uvek je bila. Ja, tako tamnoputa, možda sam delovala običnije: u sicilijanskoj porodici, a posebno u Tunisu...“

Vašeg sina Patrika ste predstavljali kao svog brata sve dok niste rekli istinu u intervjuu sa Encom Bjađijem. Kako ste pronašli hrabrost za to?

„Bilo je neophodno. Hrabrost dolazi kada je potrebna. Ne možete je predvideti.“

Kada biste mogli sve ponovo da uradite, da li biste sve uradili na isti način? Ili biste nešto promenili?

„Svakako bih prvo rekla istinu svom sinu. Tada nisam imala hrabrosti.“

Kako je bilo raditi sa Viskontijem?

„Ogromno zadovoljstvo. Lekcija ne samo u filmu, već i u životu. Pored toga, bili smo prijatelji; a to je neprocenjivo.“

Da li je istina da je na kraju, nakon moždanog udara, usmeravao glumce pogledom?

„Lučino je uvek imao veoma jaku ekspresivnu sposobnost: njegovo lice je davalo toliko tragova. Da, istina je da je nakon moždanog udara ovaj njegov talenat ojačao.“

A sa Felinijem?

„Veoma drugačije. Zabavno. Stimulišuće. Osećala sam se slobodno. U filmu „8 1/2“ on je bio prvi koji me je naterao da igram svoju ulogu...Da glumim svojim glasom. Da prihvatim svoj glas, znaš? Moje replike, moje odgovore. To je bio istinski oslobađajući čin. Pravi poklon koji mi je Felini dao.“

A Serđo Leone?

„Pa, Serđo je bio divan. Smešan, jednostavan. Bilo jednom na Divnom Zapadu je bilo divno iskustvo.“

Glumili ste i sa Džonom Vejnom. Kakva je on osoba bio?

„Veoma krupan! Bio je ogroman. Veoma rezervisan, ali i džentlmen. Imao je svoju stolicu na setu, ja nisam. Na kraju krajeva, bila sam mala devojčica... Tako mi je jednog dana Džon poklonio jednu, sa mojim imenom, koja me je pratila na mnogim setovima. Bio je to tako sladak gest prema meni, koja sam bila malo više od deteta, dok je on bio džin!“

A Orson Vels?

„Impresivno. Na setu filma „Abel Gans“... bila sam sićušna, sićušna, okružena božanstvima.“

A Šon Koneri?

„Zabavili smo se. Bilo je veoma hladno na setu filma „ Crveni šator“ , ali atmosfera među nama je bila veoma topla.“

Da li je istina da se Mastrojani zaljubio u Vas, a Vi ste ga odbili?

„Rekao je. Ko zna da li je to istina... Bili smo prijatelji, da.“

Kako je bilo raditi sa Vitoriom De Sikom?

„I tada sam bila veoma mlada. A Vitorio je imao posebno prisustvo.“

Kristina Komenčini je rekla da je njen otac Luiđi „smatrao Klaudiju Kardinale divnom“, ali je bio previše zaljubljen u svoju ženu... Kakva sećanja imate na njega?

„Odlično. Snimila sam sa njim film „Devojka buba“ , film koji je nedavno restaurirala Činečita. Bio je veoma kulturan i veoma jednostavan čovek. Govorili smo francuski, koji je on dobro govorio. Mnogo godina kasnije snimili smo i film „Priča“ , zasnovan na Moranteovom romanu, i bilo je divno ponovo ga sresti.“

Mora da je postojao neko sa kim se niste slagali. Na primer, postoje glasine za Moniku Viti.

„Zapravo, rad sa njom nije bio najbolje iskustvo. Viti je bila fascinantna. Snažna, intenzivna; ali je bila manje naviknuta nego ja da deli scenu sa drugom ženom. Nije bilo animoziteta; ali nije bilo ni početka pravog prijateljstva.“

Da li je tačno da je čak i na setu filma „Pistoljerci“ odnos sa Brižit Bardo bio težak i da ste se stalno svađale?

„Ne. Apsolutno ne, upravo suprotno. Ponavljam: nije istina. Štampa je želela da budemo neprijatelji: BB protiv CC. Ali to uopšte nije bio slučaj. Pre svega, ona je bila moj apsolutni „idol“. Ona je nekoliko godina starija od mene: tako da sam je kao devojka, čak i pre nego što sam počela da glumim, gledala u filmovima. Bila mi je toliko čast da radim sa njom. Nije bilo svađe među nama. Toliko da smo se za premijeru filma obukle kao par, ona kao muškarac, ja kao žena.“

Da li ste još uvek u kontaktu?

„Mnogo se volimo. Brižit je sjajna žena. Odlično smo se proveli.“

Koja je razlika između Italije i Francuske? I između Italijana i Francuza?

„Ima ih mnogo, ali više volim da se fokusiram na zajedničko. Evropljani su i rođaci u istoriji. Marsej ima nešto od Napulja, baš kao što Pariz podseća na Torino. A Dante, naš najveći pesnik, obrazovao se među trubadurima...“

Kako pamtite Fransoa Miterana?

„Kao velikog državnika, koji je predstavljao svoju zemlju dostojanstveno i dosledno.“

Isitna o Žaku Širaku

Istina je ono što svi u Francuskoj šapuću...

„Šta?“

Da je Žak Širak izgubio glavu zbog Vas.

„Ne! To apsolutno nije istina. Podržavala sam njegovu predizbornu kampanju jer je u tom trenutku izgledao kao pravi predsednik; i zato je štampa napravila celu priču o tome. Zamislite: rekla sam ne Marlonu Brandu, Alenu Delonu i Marčelu... Širak je možda bio zavodnik, ali ne sa mnom.“

Zar nije tačno, dakle, da je predsednik bio u svojoj kući one noći u avgustu 1997. kada je Ledi Dajana umrla?

„Nemojte me zasmejavati. Ne, nije tačno! Samo pomislite, zajedničke fotografije koje su nam pokazali bile su kolaži. Uklonili su lice mog prijatelja Žaka Moisana i zamenili ga Širakovim. Primetili smo to kasnije, jer je Moisanat imao ekscentričan ukus za prsluke. Širak se veoma zbunio zbog te glasine. Čak mi je napisao pismo, koje imam, u kojem se i on tome smejao. Ali je takođe rekao da mu je laskalo.“

Kako mislite da je počela glasina o vašoj vezi?

„Ne znam. Širak mi je dodelio Legiju časti, a ja sam javno branio njegovu kandidaturu. Ova dva faktora, dodata njegovoj reputaciji „ženstvenog muškarca“, mogla su biti dovoljna da pokrenu glasine. Ali uveravam vas, to je bila samo glasina.“

Pominjete Alena Delona i Marlon Branda: šta se sa njima dešavalo?

„Branda sam upoznala samo kratko. On je bio moj idol. Bila sam veoma impresionirana. Alen je, s druge strane, bio moj prijatelj. Često smo se sretali, i u filmovima i u stvarnom životu. Zajedno smo delili iskustvo filma „Leopard“ i to nas je zauvek povezalo.“

Da li je istina da Vam se i Tonjaci nemilosrdno udvarao?

„Ne sećam se, ali je verovatno...“

Šta su za Vas značile godine u Holivudu? Merilin, Liz Tejlor, Ričard Barton...

„Pa, Amerika je za mene bila karneval. Svuda su bile žurke, a tu i tamo biste sreli neke apsolutne legende. Toliko sam se lepo zabavila sa njima u Americi; ali duboko u sebi, osećala sam se kao Evropljanka. Zato sam odlučila da ne ostanem.“

Kako je počela Vaša ljubav prema Paskualeu Skvitijeriju?

„Na setu filma I Guappi .“

Zašto ste i za ćerku izabrali ime Klaudija?

„On ga je izabrao jer je želeo da se oženi mnome, a ja nisam. Dakle, Klaudija Skvitijeri, naša ćerka, nosi ime koje bih ja imala da sam rekla - da .“

Zašto niste želeli da se udate za Skvitijerija?

„Zato što sam želela da budem nezavisna žena. To je možda simbol; ali u to vreme mi je bilo stalo. Trebalo je da prihvatim...“

Kakav je Vaš odnos sa ćerkom Klaudijom sada?

„Sa mojom ćerkom? Imam veoma dobar odnos. Već nekoliko godina, pored svojih ličnih aktivnosti, ona prati moj posao. Zajedno smo odlučili da stvorimo fondaciju koja može da deluje kao generacijska veza. Ona će biti ta koja će je usmeravati.“

Šta radi Vaša fondacija?

„Nastaviće moju borbu za prava žena i zaštitu životne sredine. Dva pitanja za koja se dugo zalažem sa UNESKO-om i GrinKrosom.“

Vaša ćerka je upravo uredila knjigu o vašoj karijeri, pod nazivom „Klaudija Kardinale Nesalomiva“. Da li vam se sviđa ova reč, nesalomiva?

„Veoma sam dirnuta ovim počastima. Radom Činečita i Elekte, a svakako i Klaudije. Reč nesalomiva mi odgovara. Na neki način, nezavisnost i nesalomivost su osobine koje sam pokušala da joj usadim. NJen otac, Paskuale, takođe je voleo ovu reč.“

Kako ste se osećali kada ste čuli za smrt Đine Lolobriđide? Kako je se sećate?

„Đinina smrt je za mene duboka tuga. Bila je žena puna energije i interesovanja, činilo se da nikada neće izbledeti... Slažem se sa Sofijinim rečima; ona će živeti u našim srcima i u sećanju na film.“

Da li verujete u Boga?

„Da. Na svoj način, da.“

Da li Vas smrt plaši?

„Ne. Ili bolje rečeno, ne razmišljam o tome.“

Kako zamišljate zagrobni život?

„Videćemo!“

Koji savet biste dali mladima?

„Ovo su neizvesna vremena za sve nas. Svet se menja, a njegov novi jezik mi često deluje nerazumljivo. Ali možda tako treba da bude. Mladim ljudima, posebno devojkama, imam samo jedan savet: čuvajte svoje dostojanstvo. Uvek, u svakom trenutku, u svim okolnostima“, zaključila je legendarna Klaudija Kardinale.

(Stil)

BONUS VIDEO: