NIČE JE OBOŽAVAO SRPSKE NARODNE PESME: Na današnji dan je rođen jedan od najvećih filozofa za kog se tvrdi da nikad nije dotakao ženu

Fridrih Niče rođen je na današnji dan, 15. oktobra pre tačno 181 godinu u protestantskoj porodici. NJegov otac, ali i deda bili su pastori što je uveliko uticalo na Ničeov stav prema religiji. 

Otac mu je umro kad je Niče imao samo 4 godine i to je ostavilo dubok trag na filozofa.

Tako on ostaje sa sestrom i majkom koja je bila duboko religiozna i stroga žena koja je svoj život posvetila sinu i ćerki. Ničeov mlađi brat, umro je kao beba. 

Niče je imao samo 24 godine kada je postao doktor nauka bez odbrane teze zahvaljujući profesoru Ričlu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju.

Kad pametni čovek poludi

Niče se veći deo svog života borio sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama. Pričalo se da se izgladnjivao do beskonačnosti, da je doručkovao šolju vruće vode, ručao samo bareno povrće sa malo soli i opet bi za večeru pio samo čaj ili bi pojeo neki tost. 

Patio je od migrena, problema s vidom i probavnim smetnjama, što je delimično uticalo na njegovo razmišljanje. Kasnije u životu razvio je teške mentalne probleme (verovatno zbog sifilisa ili možda tumora na mozgu), zbog čega je poslednjih 11 godina proveo u potpunom psihičkom kolapsu.

Kada mu je vid postao sve lošiji, Niče je koristio rani model pisaće mašine (Malling-Hansen Writing Ball), što ga čini jednim od prvih filozofa koji je koristio tu tehnologiju.

Nervni slom na ulici

Iako se često povezuje sa nihilizmom, Niče je zapravo kritikovao pasivni nihilizam i zalagao se za afirmaciju života uprkos njegovoj besmislenosti ("amor fati" – ljubav prema sudbini).

Poslednji nervni slom doživeo je na ulici. Godine 1889. Ničeje doživeo mentalni slom u Torinu, kada je, prema pričama, plakao nad konjem koga je batinao kočijaš, zagrlio ga i potom se srušio.

Od tog momenta on se više nije oporavio pa je narednih 11 godina života proveo u stanju demencije, najpre pod brigom majke, a zatim sestre Elizabet.

Kad je umro imao je samo 55 godina.

LJubavni život bez ljubavi

Niče se nikada nije ženio. Tri puta je zaprosio Lu Salome i svaki put je odbijen. 

Verujući da je upoznao najinteligentniju osobu sa kojom ga je sudbina spojila, Niče se nije zadovoljio samo prijateljstvom i zaprosio je Lu. Ali i ona ga je odbila, preferirajući duhovnu komunikaciju. Međutim, niko nikada nije saznao kakvu su vezu zapravo imali. U svakom slučaju, fotografija iz 1882. godine, na kojoj su Pol Re i Fridrih Niče upregnuti u kola, a Lu Salome ih vozi bičem, izazvala je i nastavlja da izaziva mnogo razgovora o ovom prijateljskom „trojstvu“.

Lu Salome neće ostati ni sa Reom ni sa Ničeom. Prva će umreti godinama kasnije u planinama bez svedoka, što će izazvati ogovaranja o tome da li je u pitanju bila nesreća ili samoubistvo. Druga će umreti godinu dana pre Rea u psihijatrijskoj klinici.

Prema Dusenu, Niče „nikada nije odlučio da ostane sam čitav svoj život. Za njega su žene morale da se žrtvuju nezi i u korist muškaraca.“

Eskpert za Ničeovu biografiju Joahim Keler pokušao je da objasni Ničeovu životnu istoriju i filozofiju tvrdeći da je bio homoseksualac.

Keler tvrdi da je Ničeov sifilis, koji se obično smatra proizvodom njegovog susreta sa prostitutkom u javnoj kući u Kelnu ili Lajpcigu, podjednako verovatan. Neki tvrde da ga je Niče zarazio u muškoj javnoj kući u Đenovi.

Sticanje zaraze iz homoseksualne javne kuće potvrdio je Zigmund Frojd, koji je kao svog izvora naveo Ota Binsvangera.

Keler takođe sugeriše da je Niče možda imao romantičnu vezu, kao i prijateljstvo, sa Polom Reom.

Postoji tvrdnja da je Ničeova homoseksualnost bila široko poznata u Bečkom psihoanalitičkom društvu, a Ničeov prijatelj Pol Dusen tvrdi da je „on bio čovek koji nikada nije dodirnuo ženu“.

Kelerovi stavovi nisu naišli na široko prihvatanje među Ničeovim naučnicima i komentatorima. Alan Megil tvrdi da, iako se Kelerova tvrdnja da je Niče bio u sukobu oko njegove homoseksualne želje ne može jednostavno odbaciti, „dokazi su vrlo slabi“, a Keler možda projektuje shvatanja seksualnosti dvadesetog veka na pojmove prijateljstva iz devetnaestog veka.

Takođe je poznato da je Niče posećivao heteroseksualne javne kuće.

Nigel Rodžers i Mel Tompson tvrde da su kontinuirane bolesti i glavobolje ometale Ničea da se mnogo bavi ženama. Pa ipak, nude i druge primere u kojima je Niče izrazio svoje naklonosti prema ženama, uključujući Vagnerovu suprugu Kosimu Vagner.

Drugi naučnici tvrde da Kelerova interpretacija zasnovana na seksualnosti nije korisna u razumevanju Ničeove filozofije.

Međutim, postoje i oni koji naglašavaju da, ako je Niče preferirao muškarce - s tim što je ta sklonost činila njegovu psiho-seksualnu masku - ali nije mogao sebi priznati svoje želje, to je značilo da je postupio u suprotnosti sa svojom filozofijom.

Kako je Niče preveo srpske narodne pesme

U novembru 1861. Niče udruženju „Germanija" predaje svoju kompoziciju pod nazivom Serbier. Potom 29. aprila on predaje udruženju prevode šest srpskih narodnih pesama - pet lirskih i jedne epske - pod naslovom: „Sechs serbische Volkslieder, In deutsche Reime übertragen von Fr. W. Nietzsche". U pet lirskih pesama koje je Niče preveo nalaze se pesme koje su u Vukovim zbirkama naslovljene: Djevojka ružici, Konj se srdi na svog gospodara, Riba i djevojka, Sestra kuša brata i Jedno drago i to nadaleko.[

Jedina epska pesma koju je Niče preveo na nemački jeste pesma koju je Gete ranije smatrao nedovoljno kvalitetnom za uključenje u svoju antologiju srpskih pesama: Marko Kraljević i LJutica Bogdan.

Niče pesme nije doslovce preveo već ih je preprevao sa značajnim odstupanjima i dodavanjima, uz konsultovanje orignala i rečnika srpskog jezika. On navodi da je prepev slobodan što je uradio kako pesma ne bi bila „ukočena i otegnuta”.

U tomu kritičkog izdanja Ničeovih dela iz 2000. godine, koji uključuje najranije radove i dnevničke zapise od 1858. do 1862, uključeni su i prevodi srpskih pesama, kao i zapis na srpskom: Ustaj Srbine, uz belešku - Serbische Tondichtung, piše Wikipedia.

(Stil)

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU