POKRET KOJI SNIŽAVA KRVNI PRITISAK I SMANJUJE STRES: Potrebno je samo 15 sekundi

Okretanje ramena i istezanje gornjeg dela leđa može biti opuštajuće i doneti osećaj smirenosti. Nova mala studija sugeriše da ovakva vrsta istezanja može privremeno sniziti krvni pritisak kod zdravih odraslih osoba. Istraživači su do ovog otkrića došli dok su proučavali retko stanje kod koga istezanje leđa izaziva nesvesticu.

- Tokom testova trčanja, bili su iznenađeni kada su otkrili da istezanje gornjeg dela leđa dovodi do pada krvnog pritiska - kaže glavni autor dr Dejvid Bendit, profesor medicine na kardiovaskularnom odeljenju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Minesoti u Mineapolisu, prenosi Everyday Health. 

Istezanje ramena i gornjeg dela leđa snižava krvni pritisak bez povećanja srčane frekvencije. Istraživači su regrutovali 24 ispitanika, uglavnom žene, koje su u proseku imale 33 godine i upućene su u Medicinski centar Univerziteta u Minesoti zbog vrtoglavice i skoro nesvestice.

- Zamolili su učesnike da istegnu mišiće ramena i gornjeg dela leđa sležući ramenima i rotirajući ramena. Istovremeno, svaki učesnik je ispružio vrat unazad u udobnom opsegu, držeći ovaj položaj oko 15 sekundi. Dok su učesnici izvodili ova istezanja, istraživači su koristili senzore mišića da prate položaj i „intenzitet istezanja“ kako bi sprečili povrede - kaže dr Bendit i dodaje da je tim takođe pratio srčanu frekvenciju i krvni pritisak učesnika. 

Krvni pritisak učesnika je opao i kada su stajali i kada su se istezali. Ali njihov otkucaj srca – koji se obično povećava kada krvni pritisak padne da bi se održao adekvatan protok krvi – nije porastao ni približno toliko kada su se istezali u poređenju sa kada su stajali. 

Kako se ovo desilo?

Normalno je da krvni pritisak padne kada stojimo zbog gravitacije koja povlači krv do naših nogu. Ali Bendit kaže da istraživači nemaju „potpun odgovor“ na pitanje zašto istezanje ramena i gornjeg dela leđa može sniziti krvni pritisak. NJegov tim sumnja da bi to moglo biti rezultat signala nervnog sistema koji se šalju u mozak preko kičmenog stuba, nadajući se da će buduća istraživanja baciti više svetla na ovo pitanje. 

BONUS VIDEO