LJubomir Bandović ponovo je pred publikom u seriji "Tvrđava", koja se prikazuje na RTS-u, gde tumači ulogu Veselina Dilparića Dilpara. Kao i uvek, glumac unosi prepoznatljivu energiju i lični pečat u lik koji igra, oslanjajući se na dugogodišnje iskustvo i glumačku zrelost.

O psihoterapiji i ličnom razvoju

Gostujući u emisiji "Balkanskom ulicom", Bandović je svojevremeno govorio o odlasku kod psihologa, ističući da mu je ta praksa bila od velike koristi.

"Išao sam kod psihologa i to mi je bilo odlično iskustvo. Posebno mi je super kod psihologa što sve ono što sam sa njim razgovorao, već sam ranije čuo. Sve su to meni već rekli i mama i brat i kum, ali on je objektivan i zato mi je zahvalno da idem kod njega i što taj vid terapije postoji" - rekao je tada.

Na pitanje voditeljke Vesne Dedić o njegovim željama, iskreno je odgovorio: "Moje muške želje su samo jedno, da se ostvarim u ulozi roditelja."

Mladi duh kao deo profesije

Govoreći o svom odnosu prema životu i poslu, Bandović ističe da mu posao glumca nalaže da neguje unutrašnje dete:

"Mi koji rano ostarimo dugo budemo mladi duhom i u mozgu. Mnogo toga sam namerno sebi oduzeo od svog mladovanja i detinjstva, znajući da ću znati da uživam u tim nekim stvarima tek kada budem zreo. Dovoljno puta sam se probudio da nisam znao šta je bilo sinoć, u nekom kanalu sa nekom masnicom. Hrlio sam u život i onda sam skapirao da onu dragocenost koju sam dobio, a to je život, olako shvatam. Da se ja nešto bahato sa tim ponašam i da to nije lepo, te da zbog toga ne bi trebalo da se kockam sa tim."

Problem sa sluhom od najranijih dana

Bandović je ranije otkrio da se od detinjstva suočava sa oštećenjem sluha. Prvi simptomi pojavili su se kada je imao samo pet godina.

"Imao sam pet godina kad sam počeo ujutru da se budim sa zapušenim levim uhom. Tokom dana bi se stanje nekako normalizovalo. Spremali smo se da krenemo na more i ocu i majci sam rekao da opet imam problem sa sluhom, a oni su odgovorili da ću na moru plivati i roniti i da će sve biti u redu. Međutim, na moru se situacija nije nimalo popravila, a kad smo se vratili kući, vodili su me kod raznih lekara, prvo u Vranju, onda u Skoplju i na kraju u Beogradu" - prisetio se glumac.

Tamo je, kaže, čuo objašnjenje koje pamti do danas: "Znaš sine, kad crkne sijalica, ne možeš da je otvoriš da bi povezao žice unutra, nego moraš da zameniš celu sijalicu. A to je teško izvodljivo."

Kasnije je saznao da savremena medicina može da ponudi rešenje kroz stimulaciju oštećenog živca, ali tu opciju nije želeo da prihvati.

"Razgovarao sam sa stručnjacima koji su me pitali da li bih to uradio? Rekao sam da ne bih. Ne plašim se toga da mi otvaraju glavu, ali, posle godina provedenih u tišini, bojim se kako ću reagovati ako pročujem na to uvo. Šta ću onda da radim" - rekao je tada za "Gloriju".

(Kurir)

BONUS VIDEO: