SAVETI ZA NEGU SOBNIH BILJAKA: Zbog ovih grešaka vam one propadaju preko jeseni i zime

Kako dani postaju kraći, biljkedobijaju manje svetlosti i imaju manje energije za rast. To može dovesti do sporijeg razvoja ili izduženih stabljika, ali i do veće osetljivosti na stres i probleme poput prekomernog zalivanja.

"Premestite biljke na mesto gde dobijaju više prirodne svetlosti tokom dana,“ savetuje stručnjak za hortikulturu Džastin Henkok. „Možete dodati i LED lampe da produžite osvetljenje za nekoliko sati dnevno.“

Previše vode

Manje svetlosti u jesen i zimu znači i sporije upijanje vode, pa je rizik od prekomernog zalivanja veći. „Jednom nedeljno stavite prst u zemlju i proverite vlagu. Većini biljaka je potrebno da se gornja polovina supstrata potpuno osuši između zalivanja,“ objašnjava Džastin.

Promaja, topao ili hladan vazduh

Većina sobnih biljaka potiče iz tropskih krajeva i voli standardnu sobnu temperaturu. Zato ih držite dalje od prozora, vrata, kamina, ventilacionih otvora i grejalica. „Ako biljka stoji blizu izvora toplog ili hladnog vazduha, može se stresirati i prerano požuteti,“ kaže Henkok.

Niska vlažnost

Grejalice i kamini isušuju vazduh, što posebno smeta tropskim biljkama i papratima. „LJudi često primete smeđe, suve listove kada biljke stoje ispred ventilacije,“ objašnjava stručnjak. Rešenje je da ih pomerite van direktnog strujanja vazduha. Ako i dalje pate, dodajte ovlaživač ili posudu sa kamenčićima i vodom kako biste podigli vlažnost na 40–60%.

Previše đubriva

Biljkama je u hladnijem delu godine potrebno manje đubriva. Ako nastavite da ih prihranjujete kao leti, mogu se javiti smeđi ili deformisani listovi i uveli izdanci. Većini biljaka đubrivo je potrebno samo u proleće i leto. Izuzetci su one koje rastu pod jakim svetlom ili pod lampama – njima možete povremeno dodati razblaženo tečno organsko đubrivo.

Skrivene štetočine

Paukovi, grinje i drugi insekti često se unesu u kuću kada biljke tokom leta borave napolju. Najviše problema prave u jesen i zimu, kada je vazduh suv. „Redovno pranje listova pomaže da se smanji broj grinja,“ kaže Henkok. Dodatno, prskanje organskim insekticidnim sapunom ili uljem jednom nedeljno može sprečiti širenje štetočina.

Prašnjavi listovi

Prašina sama po sebi ne uništava biljke, ali otežava fotosintezu i povećava rizik od stresa i štetočina. Ako primetite naslage, obrišite listove vlažnom krpom ili ih isperite pod tušem. Biljke sa dlačicama na listovima, poput afričkih ljubičica, ne vole vlagu – njih očistite mekom četkom ili starom četkicom za šminku. Pročitajte i kako da vam cveće bude bujnije bez hemije.

(Lepa&Sreća)

BONUS VIDEO: