GLUMIO JE DO POSLEDNJEG TRENUTKA: Mustafa Nadarević je u svom poslu tražio spas i utehu

Glumac Mustafa Nadarević preminuo je 22. novembra 2020. godine, a publika regiona ga je zavolela kroz popularnu seriju "Lud, zbunjen normalan". Kako je svojevremeno govorio, profesiju je odabrao kao spas.

Mustafin otac Mehmed preminuo je od tuberkuloze kada je imao 28 godina, pa je njegova majka Asja, koja je tada imala 22 godine, ostala sama da odgaja Mustafu. 

Gluma je bila njegova ljubav i u njoj je našao spas. Glumio je u pozorištu i kada mu je umrla majka.

- Tako mi je bilo lakše. To je bekstvo od stvarnosti i bekstvo u lik koji nisam ja, onda manje boli. Dobra gluma je poslednji korak ka šizofreniji. Morate mnogo da date sebi, a sa druge strane, ostanite zdravi u glavi - rekao je tada.

Bogata karijera

Upravo ulogom Izeta Fazlinovića Nadarević je oduševio mladost. Taj lik zainteresovao ih je za brojne druge uloge legende jugoslovenskog glumišta. U karijeri vrednoj najvećeg poštovanja broji 74 filmske i televizijske uloge, a pozorišnim ulogama se ne zna broj. NJegov zadnji film bio je “General” Antuna Vrdoljaka, a zadnja serija “Lud, zbunjen, normalan” Elmira Jukića.

Pozorišnu karijeru Nadarević je započeo u Zagrebačkom kazalištu mladih. Od 1969. do 2018. godine bio je član drame Hrvatskoga narodnog kazališta u Zagrebu. Gostovao je u HNK “Ivan pl. Zajc” u Rijeci, u HNK u Splitu te na Dubrovačkim letnjim igrama. Ostvario je značajne uloge u domaćem repertoaru poput Bogdana u “Hvarkinji”, Pometa u “Dundu Maroju”, Miletića u “Ostavci”, Leonea u “Gospodi Glembajevima”..., a u stranom repertoaru valja istaknuti Lorencačija u “Lorenzaccio”, Sirana u “Cyranou de Bergeracu”, Figara u “Figaro se ženi” i “Figaro se rastaje”, M.P. Marfija u “Letu iznad kukavičjega gnijezda”... Ostvario je celi niz uloga u televizijskim filmovima i serijama, a na filmu se posebice proslavio ulogom ujaka u filmu “Otac na službenom putu” Emira Kusturice te ulogama u filmovima “Miris dunja” Mirze Idrizovića, “Već viđeno” Gorana Markovića, “Glembajevi” Antuna Vrdoljaka, “Praznik u Sarajevu” Benjamina Filipovića, “Gluvi barut” Bato Čengića, “Savršeni krug” Ademira Kenovića.

Na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu predavao je dve godine, a na sarajevskoj jedan semestar. U karijeri je osvojio sve nagrade koje se mogu osvojiti, a o njima je rekao da tokom života glumca zadovoljavaju taštinu ili su stimulans za budući rad.

- Meni su upravo to predstavljale, motivaciju za dalje. Voleo bih dobiti puno tih nagrada za životno delo jer to bi značilo da ću živeti dugo - govorio je. Posebna radost bila mu je primiti priznanje nazvanu prema njegovu velikom prijatelju Fabijanu Šovagoviću kog je veoma cenio kao čoveka i kolegu. Prošle su duge 52 godine otkako je postao član Drame zagrebačkog HNK, ali zadnjih godina u teatru je uživao samo kad se zatekao u inostranstvu ili na gostovanjima. Rastao se od pozorišta jer, rekao je, više nije pronalazio scenarije i uloge po svojoj meri.

Radio je do poslednjeg dana

Radio je punom parom gotovo do samoga kraja. Baterije je punio optimizmom, nije brundao jer ima previše posla, znajući da ga mnogi nemaju. Samog sebe je uverio da je lakše živeti bez čangrizavosti i negativne energije. Nikada nije letovao niti se odmarao. Godinama je igrao na Dubrovačkim letnjim igrama ili Splitskom letu. Kad je osetio premor, počeo je odlaziti na odmor na Hvar, u uvalu Mudri dolac. Onde je pronalazio mir, potpuni spokoj. Kasnije mu je više odgovarala kontinentalna klima jer se odlično spava.

- Više nemam snage biti na letovanju i buditi se nekoliko puta noću od vrućine dok me komarci izjedaju. Postao sam možda malo komotan, no mojim godinama više odgovara planina nego obala - govorio je.

Nadarević je početkom 2020. saznao da boluje od karcinoma pluća i tad se uključio u kampanju “Udahni za život”. Pušačima je glumac tad poručio da ne budu primitivni kao on i da se ne plaše lekara.

- Meni je doktor još kao malom detetu bio "jao", od zubara nadalje, sve je bilo strašno. Dobro je da se ide na vreme na preglede jer onda je izlečivost vrlo blizu - govorio je glumac.

Prihvatio je da je i bolest deo života, verovao je da se sve, kad prihvatiš s ljubavlju, može pobediti, pa i zloćudna bolest. Isticao je da je, na sreću, došao na vreme na pregled. Preminuo je u 78. godini. Vest o njegovoj smrti potresla je celu regiju.

NJegova ekipa sa kojom se saživeo u godinama snimanja serijala “Lud, zbunjen, normalan” ga je obožavala. Isticali su da nikad nisu primetila ni trunku “zvezdanog” u njegovom ponašanju. Pričali su da je voleo pojesti “jaje na oko”, da je pazio svu ekipu, i da mu ništa nije bilo teško. Išao bi često u Trebinje kod svoga prijatelja vinara i celoj ekipi donosio vino. Mujičinu maksuziju. Nikad nije imao posebne zahteve, osim želje da se osami pre snimanja i scenario prođe “na svoj način”.

(Kurir)

BONUS VIDEO: