LEŽAO JE NA PODU, ZGRČEN, NAG I GRLIO JE - KOMPLETNO OBUČENU I HLADNU: Fotografija za koju je Džon Lenon imao samo da kaže „Eto, ovo je to. To je naša veza".

Džon nikako nije želeo da bude fotografisan bez Joko, a ona je odbila da se, tačno deceniju nakon objavljivanja fotografije obnaženog para na omotu albuma „Two Virgins“, opet skine pred kamerom.

Eni Libovic je duboko uzdahnula. Učinilo joj se da se tog 8. decembra 1980. godine neće dogoditi ništa bitno ni za njen objektiv, ni za svet rokenrola. Kako se samo prevarila...

Časovnik sudbine strmoglavo je približavao kazaljke; ostalo je svega nekoliko sati pre nego što će, samo desetak metara odatle, na pločniku pred ,,Dakota“ zgradom u NJujorku, Mark Čepmen s leđa smrtno ustreliti Lenona. A tačno minut, pre nego što će nastati najslavnija fotografija rokenrola.

Pogledajte ČUVENU fotografiju OVDE.

Joko, brižno umorna i oholo distancirana, tamnih uvojaka prosutih po roze tepihu. I Džon, kraj nje, obnažen pred očima celog sveta, toga dana kao i svakog prethodnog, od kada je upoznao na jednoj njujorškoj izložbi, 14 godina ranije. Da je mogao, da je smeo od dečačkog stida i ponosa koji je i dalje osećao u blizini ljubavi svog života – možda bi i rekao Eni koliko mu je Joko Ono važna. I koliko je lepa, u tom laganom džinsu i crnoj majici, i u svim malim detaljima koji su slikali lagodnost i rutinu godina zajedničkog života.

Kada je 22. januara 1981, pre više od četiri decenije, fotografija Eni Libovic objavljena na naslovnici časopisa Rolling Stone, uz presedan - bez jednog jedinog slova, a kamoli propratnog naslova, oko nje se već ispleo venac urbane legende. Da li je, zaboga, to bio poslednji Džonov poljubac, u trenutku kada je zatvorio oči i usne prislonio na njen obraz, tu na roze tepihu?

Joko Ono je i tada, kao i u svim godinama koje su usledile, ćutala. Ni kompletan intervju, priređen specijalno za obeležavanje jubileja njihove prve zajedničke ploče „Two Virgins“ (1971), nije objavljen do 2010. godine... I Joko i Eni i uredništvo su znali, da Lenon zaslužuje makar taj mali veo misterije. Koprenu nedorečenog, makar za one kojima fotografija nije uspela sve reći.

Najslavnija rok fotografija nije samo slika i prilika intime jednog para. Već i afera velike zvezde i jednog medija. Počev od 1967, kada se na naslovnici prvog izdanja našao Džon, pod ratnim šlemom zaraslim bršljanima i nekim travkama, što su mirisale na bunt, mir i slobodu.

Snimao je britanski film „How I Won The War“ (1967); Bitlsi su taman izbacili ,,Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ koji je kritika obožavala... A samo dan pred poslednji rok za odlazak u štampu, koosnivač i priređivač prvog izdanja Jan Verner dobio je perfektnu fotku. Pukom srećom. Simboličan, proročki odek budućnosti.

Priča Eni Libovic morala je da sačeka još pola decenije. Pre svega toga, još 1970. Lenon se poverio bliskom prijatelju Verneru.

- Vreme je za solo karijeru. Bitlsi su gotovi, gotovo je sa svim tim snom. I naravno da ne mislim samo na Bitlse, nego na svu tu stvar naše generacije – kazao mu je.

Džonu se odrastalo, pa ipak, pred Joko, zgrčen i nag, na roze tepihu, uvek je i jedino mogao biti ono dete, skamenjeno i oživljeno na izložbi, gde su se prvi put sreli.

A Eni Libovic? Studentkinja Umetničkog instituta San Franciska imala je 19 te 1970. godine, kada je poslala portfolio magazinu Rolling Stone. Samo mesec kasnije radila je naslovnice; a tri godine kasnije postala je urednica foto-službe najpoznatijeg rok magazina na svetu.

Bilo je tri popodne jednog od najkraćih dana u godini, zubato sunce tonulo je u tišinu reke Hadson, a Džon je tog 8. decembra 1980. otvorio oči i ustao sa roze tepiha. Eni Libovic imala je u ruci polaroid, to čudo instant fotografije.

Joko Ono već je hvatala note njihove nove pesme „Walking on Thin Ice“... I Lenonu se učinilo, da je u tih desetak centimetara polaroida stala sva ranjivost jedne strasti pred očima sveta. Godinama kasnije, Eni Libovic sećala se njegovog osmeha kada je rekao: „Eto, ovo je to. To je naša veza“.

(Pobjeda)

BONUS VIDEO: