RODILA SE U NEVEROVATNOM BOGATSTVU, MAJKA JOJ SE UMALO SRUŠILA KADA JE REKLA DA HOĆE DA RADI: Zavela svetski džet set, pronašla ljubav i napravila modno carstvo

Pre nego što se našla na listi najuspešnijih modnih dizajnerki današnjice, Karolina Herera, koja je nedavno proslavila 87. rođendan, bila je jedna od najbolje odevnih žena na svetu. Mnogi ne znaju da je njen život bio popraćen na stranicama raznih časopisa i pre nego što je dizajnirala prvu haljinu, i to zahvaljujući društvu u kojem se kretala, ali i istančanom ukusu koji se posle ocrtavao u njenim kolekcijama. Kreacije su sofisticirane, šik i elegantne, a poslovno carstvo jedno je od najprosperitetnijih u industriji. Kako piše Njujork Tajms, brend je vredan više od milijardu dolara, premda će ona reći kako nije znala da je reč o tolikom iznosu.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by CAROLINA HERRERA (@carolinaherrera)

Ali to i ne čudi jer se taj, možemo reći, porodični posao sastoji od brendova Carolina Herrera New York, koji se prodaje isključivo u SAD-u,  pa zatim CH koji broji više od 150 butika širom sveta, a sadrži mušku i žensku liniju kao i dodatke. U svetu se u čak 30 butika prodaje kolekcija za mlade Carolina Herrera Bridal, a liniju parfema pokrenula je 1988. godine. Pritom je itekako pazila na to da njen dizajn bude dostupan svima pa su cene u rasponu od povoljnih do astronomskih. Njen uspeh, kažu upućeni, mogao bi se pripisati šestom čulu koje očigldno ima kada je o modi reč. Naime, Karolina itekako dobro zna što bi žene volele obući.

- Herera ima dobru osobinu: svoj imidž. Njezni maniri su besprekorni. Govori engleski jezik uz dozu neodoljivog latino naglaska, glas joj je mekan i senzualan. Ne smemo zanemariti ni njenu lepotu, toliko aristokratsku da pojavom priziva renesansne slike španskih velikana. U vremenima kada se teško pronalazi žena koju krase istinska elegancija, lepi maniri i odmerena ženstvenost, Herera je inspiracija mnogima - opisala ju je modna novinarka Anet Tapert.

Ali Herera nije odmalena pripremana za poslovni uspeh. Šta više, čini se kao da je rođena na drugoj planeti, u davno izgubljenom svetu tradicionalne latinoameričke aristokratije u kojem je svrha žene bila da bude ugledna domaćica i majka. Marija Karolina Džozefina Pakanis rođena je 8. maja 1939. u Karakasu, glavnom gradu južnoameričke države Venecuele. S tri sestre odrastala je u luksuzu i bogatstvu. Njeni preci su u Južnu Ameriku stigli pre 400 godina. Otac Giljermo dugo je godina bio pilot u vojnim snagama, a zatim je postao guverner Karakasa. Majka Maríja Kristina bila je istinska dama koja je obožavala modu, baš kao i baka, pa je Karolina kao devojčica često putovala sa njima u Pariz gde bi im odeću po meri šila neka od najvećih imena modnog sveta, kao što su Kristobal Balensijaga i Iv Sen Loran. Herera je u detinjstvu naučila da šije, izrađivala je odeću za lutke, a pritom su je naučili da joj svaka kreacija mora pristajati kao salivena.

- Odmalena sam naviknuta na lepe stvari. Detinjstvo mi je bilo ispunjeno fantazijom i igrom. Jedna od najdražih uspomena mi je doterivanje sa sestrama. Imali smo guvernantu koja bi osmislila predstave kao što su ‘Pepeljuga’ i ‘Snežana’, a sestre i ja odabrale bismo koji ćemo lik biti, spremile se i glumile - ispričala je.

Ali pazilo se na organizaciju i disciplinu pa nisu bile razmažene. Majka je insistirala da joj ćerke budu dobro vaspitane pa ih je podsticala na razvijanje veština, a ne da polažu sve u izgled. Morale su da poseduju inteligenciju i bogatstvo duše, kako je rekla. Karolina je obožavala jahanje i odlično joj je išlo, a puno je i čitala. Pohađala je i časove baleta, a guvernanta Mađarica nju i sestre učila je francuski i engleski jezik.

Kada je napunila 18 godina, na nagovor roditelja uplovila je u bračnu luku s podednako imućnim pripadnikom venecuelske elite Giljermom Behrensom Telom. Par je dobio dve ćerke, Mercedes i Anu Luizu, ali brak nije potrajao. Razveli su se 1964., ali nikada nije otkrila razlog. S devojčicama se vratila roditeljima koji nisu blagonaklono gledali na tu odluku, ipak je bila prva u familiji koja je odlučila da se razvede, ali primili su ih natrag. Karolina je tada napravila još nešto neočekivano - odlučila je da se zaposli. Naime, od pripadnica njene klase očekivalo se da jednog dana budu gospodarice imanja, a ne zaposlene žene s karijerom.

- Nije to bio poslovni svet, sve je bilo mirnije. Žene su bile drukčije, nisu želele da rade. Sve su bile kod kuće, nimalo aktivne - ispričala je. Ali sredinom 50-ih godina u Karakas su polako počeli da pristižu došljaci iz drugih delova sveta, naviknuti na drukčiji način života. Zato se i Karolina odvažila da nađe posao. Sredinom 60-ih godina zaposlila se kao PR agent za tada još slabo poznatu modnu kuću Emilio Pucci u Karakasu. Na toj je poziciji ostala sledećih šest meseci, dok se nije ponovo susrela s prijateljem iz detinjstva Reinaldom Hererom, koji je takođe bio iz aristokratske porodice. On se nešto ranije bio vratio iz Evrope, gde je neko vreme živeo, i tada je na venecuelskoj televiziji vodio jutarnju informativnu emisiju ‘Buenos Días’. Upravo je on bio njena prva ljubav.

- Mislim da sam bila ludo zaljubljena u Reinalda s 15 ili 16 godina, ali otišao je u Evropu. Ali on je oduvek bio moja velika ljubav - rekla je posle.

Venčali su se 1968., a za tu priliku je obukla žutu haljinu od organdina ukrašenu cjetovima, a koju je sa­ma dizajnirala. Na­kon venčanja useli­li su se u njegovu porodičnu kuću La Vega, koja se danas smatra najstarijom trajno nastanjenom kućom u zapadnoj hemisferi. Reč je o vili sa 65 soba sagrađenoj 1590. godine. S njima su živele i njene ćerke iz prvog braka, a uskoro je dobila još dve devojčice, Karolinu Adrijanu i Patriciju Kristinu. Kao i brojni drugi aristokratski parovi 70‑ih godina prošlog veka, pripadali su svetskom džet setu, kretali su se u otmenim međunarodnim krugovima i redovno putovali u Evropu i SAD.
Njihovog društvenog kruga bili su deo i britanska princeza Margaret kao i američki umetnik Endi Vorhol.

Budući da je redovno posećivala kultni njujorški klub Studio 54, Karolinu su brzo uočili mediji i redovno je uvrštavali na godišnju listu najbolje stilizovanih žena, poznat kao International Best Dressed. Par se 1980. odlučio preseliti u Njujork, a kako joj se bližio 40. rođendan, Karolina je sve intenzivnije počela da razmišlja o promenama i novoj fazi. Zapravo, počela je da razmatra pokretanje svog posla i najviše se videla u modnoj industriji. Prvobitna ideja bila je fabrika materijala, a onda joj je prijatelj, grof Rudi Krespi, poznati publicista koji je radio za kuću Valentino i jako dobro poznavao međunarodnu scenu visoke mode, predložio da se ipak oproba u dizajniranju svoje kolekcije. 

- Bilo mi je u redu da budem domaćica dok nisam navršila 42 godine, tada mi je dosadilo. Do tada sam radila samo u odnosima s javnošću brenda Emilio Pucci. Ali osetila sam poriv da radim nešto konkretno u modnom svetu. Kao da je ta potreba sve vreme čučala u meni, a onda su mi se u Njujorku otvorila vrata i mogla sam istražiti tu želju. Amerikanci su jako velikodušni. Ako imate talenat, otvoriće vam vrata. Na taj me korak ohrabrila i Dajana Vrilend, urednica Harper’s Bazaara i Vogua. Ona mi je bila mentorka. Još sam joj 1980. rekla da želim da radim sa tkaninama, a ona je odgovorila: “Kako dosadno, nemoj biti smešna. Zašto ne osmisliš modnu kolekciju?” I tada mi je sinulo. Na sreću, imala sam podršku supruga koji je neprestano ponavljao: “Možeš i moraš to da uradiš” Imala sam sreću s Reinaldom, jer ako vas partner ne podržava, nikada nećete nigde stići. Nećete moći da uspete - objasnila je.

Ali kada je prijateljima i suprugu objavila da će postati dizajnerka, nisu to dočekali s oduševljenjem, pre sa sumnjom.

- Bio sam joj podrška jer sam mislio da će je ta ideja držati 15 minuta. Da mi je tada rekla da će biti reč o 15 godina, a ne minuta, pitao bih je da li je poludela - rekao je posle njen suprug.

Već u jesen 1980. Herera je imala spremnih dvadesetak haljina koje su šile krojačice u Karakasu. Iznajmila je stan na Park Aveniji i pozvala prijatelje u goste. Njena prva modna revija bio je važan događaj kojem su prisustvovali umetnik Endi Vorholl i Bjanka Džeger, bivša supruga Mika Džegera. Reviju je nosio supermodel Iman, supruga preminulog muzičara Dejvida Bouvija, koja je tada tek počinjala karijeru. Iako kritike nisu bile dobre, kolekcija je odlično prošla u prodaji. Ubrzo su se za nju zainteresovali čelnici luksuznih robnih kuća Saks Fifth Avenue i Bergdorf Goodman, ali i Martha’s, najsofisticiraniji butik na Park Aveniji. Ali problem je bio u tome što je ona imala samo uzorke, nije imala plan o proizvodnji. Na sreću, u Karakasu su je upoznali s Armandom de Armasom, vlasnikom venecuelskog izdavačkog carstva, koji joj je obećao novčanu pomoć. Nekoliko meseci posle na Sedmoj aveniji otvorila je atelje i šourum Carolina Herrera Ltd. Pomno je pazila na to da se sve kreacije izrade od luksuznih materijala.

Navodno je upravo Karolina popularizovala i jastučiće na ramenima koji su postali svojevrsni zaštitni znak te modne ere, a upravo nas je ona upoznala s puf rukavima. Tvrdila je da zbog jastučića struk izgleda tanji, a pufansti rukavi bolje uokviruju lice. Prvih nekoliko kolekcija odisalo je, kako su tada pisali mediji, tipičnom latino dramatikom koja je bila prožeta uticajima Španije, odnosno ekstravagantnim naborima koje možemo videti na odelima plesača flamenka, jaknama koje neodoljivo podsećaju na one matadora, ali i jednostavnim, a opet skulpturalnim linijama kakve smo viđali kod legendarnog španskog dizajnera Kristobala Balensijage. Iako je njena odeća bila nešto skuplja od one koja se tada nudila u većini butika zbog kvaliteta tkanina, ipak je postala popularna među imućnijim građankama SAD-a, uključujući i bogatašice s Menhetna koje su joj bile prijateljice.

Jedna od prvih klijentkinja, koja joj je posle postala prijateljica, bila je Džeki Onazis, udovica preminulog američkog predsednika Džona Kenedija, koju je oblačila sve do smrti 1994. i zahvaljujući njoj Hereri je porasla cena u društvu. Iako je i pre bila rado viđena na američkoj društvenoj sceni, time je definitivno utvrdila status kult­ne dizajnerke. Uprkos tome, držala je do toga da svako od njenh kupaca uživa poštovanje, što je podrazumevalo i zaštitu privatnosti.

- Nikada nisam spominjala ko su mi klijenti. Ako je jedini način da haljinu prodate taj da je nosi neko od istaknutih osoba, ta haljina nije dobra - objasnila je.

Ali redovno je morala da odbacuje optužbe da je njen posao izgrađen na leđima poznatih i bogatih prijatelja. - Da sam samo oblačila svoje prijatelje, moja bi kompanija odavno propala - istakla je. U prilog tome ide i podatak da su u to vreme modne poslove počinjale i druge bogate žene s odličnim poslovnim vezama poput Kerolajn Roehm i Žakline de Ribs, ali one nisu opstale. Ali ne može se poreći činjenica da je njen dizajnerski rad široj javnosti bio relativno nepoznat do 1986., kada je dizajnirala venčanicu za ćerku Džeki Kenedi, Karolinu Kenedi.

Ženstvena i romantična haljina postala je jedna od kopiranijih kreacija, a publicitet koji je dobila zahvaljujući tom venčanju lansirao je Karolinu u svetsku zvezdu. Nakon toga su i princeza Dajana, jedna od najfotografisanijih žena decenje, te bivša američka prva dama Nensi Regan često nosile njene kreacije. Uprkos tome, taj je, mnogi bi rekli, uspeh preko noći nije nimalo promenio, ali imala je puno više posla nego što je očekivala.

- Kada sam počinjala, nisam povezala dizajn s reči - posao. Moja vizija ove karijere bila je bajkovita. Mislila sam: “Oh, dizajnerka, kako je to glamurozno. Prekra­san posao.” Ni­sam imala pojma da ću cele dane sedeti u kancelariji. Mislila sam da ću dizajnirati kolekciju i ići kući - priznala je.

Ali to je nije pokolebalo. Uspeh ju je itekako ohrabrio, zasukala je rukave i uz punu podršku supruga prionula na posao. Nastavila je da širi svoje carstvo. Kako bi imala što ponuditi i ljudima slabije platežne moći, 1986. osmislila je liniju CH, nešto jeftiniju liniju haute couture kolekcije, a tri godine posje i Carolina Herrera Collection II. Novac je počeo da pristiže i kada je 1988. predstavila liniju parfema.

Prvi, na kojem je radila nekoliko godina, nazvan je Carolina Herrera, a baza mu je ulje jasmina. To je miris koji je podseća na tinejdžerske dane u Karakasu. Tada joj je pod prozorom spavaće sobe cvetao jasmin i svi događaji povezani su s tim mirisom. Parfem se dobro prodavao pa je 1994. plasirala Flore, a 1997. na tržište je izašao 212 nazvan po poštanskom broju Menhetna. Jedna je od retkih dizajnerki koja odlično prodaje i muške parfeme pa mnoge čudi što je tek 2000., nakon 20 godina u poslu i 250 milliona dolara godišnje zarade, otvorila prodavnicu na Menhetnu, i to u Aveniji Medison. Njena poslovna filozofija, iako više nije uključivala jastučiće na ramenima, i dalje se temeljila na tome da ženama ponudi što jednostavniju, ali ženstvenu i elegantnu odeću.

- Najbolji odevni komadi svih vremena mogu se povezati s rečju jednostavnost. Odeća mora biti toliko udobna da se osećate golo. Mrsko mi je da gledam žene koje celu noć popravljaju i nameštaju haljinu - objasnila je te dodala da ne voli ekscese i preterivanja.

- Previše nabora, previše kože, previše usko, to nije seksi ni glamurozno. Stvaram modu po mojoj meri koja žene čini ženstvenima, sofisticiranima, elegantnima, prefinjenim i glamuroznim. Ne radim u modnoj industriji, radim u industriji lepote. Koko Šanel je rekla da moda prolazi, ali stil ostaje. Postoje modne kuće čiji je jedini interes svake sezone stvoriti nešto novo. Moje je pitanje: gde ćemo tako dospeti i koja je svrha toga?

Odgovaraju mi da to rade zato što žele da se žene osećaju mlađe. Ne shvataju da je želja da izgledate mlađe prvi znak starenja. Ono što ste obukli mora pristajati vašim godinama. Osno­vni aksesoari koji svaka žena mora da imat jeste veliko ogledalo u kojem može videti kako izgleda u odeći koju nosi. Znam šta mi pristaje. I radije bih izgledala staro nego nakaradno. Mislim da niko ne želi da ga drugi primećuju zato što je obučen poput polugolog klauna. Žene koje oblačim pažnju žele da privlače ljepotom, a ne vulgarnošću - istakla je Karolina koja je u prvoj dekadi 21. veka počela ekspanziju u Evropu, a u posao je uključila i članove porodice, odnosno ćerke koje su joj oduvek najveća inspiracija. Nakon dugo vremena, 2016., predstavila je novi parfem Good Girl čije je zaštitno lice manekenka Karli Klos.

- Zadovoljna sam svime što sam postigla. Pomirila sam se i s usponima i padovima i srećna sam kada vidim gde sam dospela - zaključila je i objasnila da je za njen uspeh delomično zaslužna činjenica što je ostala verna latinoameričkim radnim navikama - posao obavlja isključivo u kancelariji i ima normalno radno vreme.

- U našoj kompaniji nema prekovremenih. Ako ne možeš da obaviš posao od 9 do 17 sati, onda nešto nije u redu - kaže jedna od uspešnijih poslovnih žena čija je jedina mana - nestrpljivost. Jako se teško koncentriše, često izgubi mobilni, priseti se, a onda odmah zaboravi neku anegdotu koju je htela ida spriča. Ali to i ne čudi s obzirom na to da je nedavno zagazila u osamdesete. I ne voli govoriti o svojoj intimi.

- Obična sam žena koja se igra s unucima i šeta Central Parkom kako bi održala srce zdravim. Ne provodim dane u avionu ili na raskošnim zabavama niti privatno nosim biele košulje ili ispijam šampanjac. Draža mi je tekila. Jako sam loša kuvarica. Vaspitana sam da budem gospodarica kuće, da naređujem posluzi i imam mnogo dece - kaže Karolina, jedna od poslednjih istinskih dama svog kova.

Iako priznaje da je ponekad teška, tvrdi da u životu nije podigla glas jer to ne priliči ženi. - Modni svet je prepun ljudi velikog ega i morate znati da se zauzmete za sebe. U suprotnom će vas žive pojesti. Ali nikada nisam vikala. Svoje zaposlene tretiram kao familiju. Biće produktivniji ako im kažete: “Ne brinite se, napravićemo sve zajedno”, nego ako ih ponižavate. Ali zadnja reč mora biti moja. Odobrila sam svaki komad odeće koji je izašao iz moje kompanije - ističe Karolina čije kreacije nose zvezde kao što su glumice Sandra Bulok, Lupita Njango i ReneZelveger kao i Lejdi Gaga. I umesto da uživa u zasluženoj penziji, Karolina ne namerava da stane.

- Volim svoj posao. Bila bih ljuta da moram da prestanem. Što više radim, to mi se više sviđa. Uprkos svim problemima. Da moram sve ispočetka, uradila bih isto - zaključila je.

(Story.hr/Magazin Novosti)

BONUS VIDEO: