VRCKAO U LATEKSU: Nastupio danski predstavnik koji važi za favorita - da li je ovo dovoljno za pobedu? (VIDEO)

Danci ove godine važe za jednog od favorita. Prema kladionicama se nalaze na trećem mestu.

Na vama je da procenite da li je njihov predstavnik Seren Torpegord opravdao očekivanja.

Nosio je mrežastu majicu ispod koje se videlo njegovo izvajano telo i kožne crne pantalone. Uvijao je kukovima zajedno sa plesačima, a njegov energičan nastup je svakako privukao pažnju.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Eurovision Song Contest (@eurovision)

Ko su voditelji "Evrovizije 2026"

Za zabavu tokom pauze i prebrojavanja glasova pobrinuće se voditeljski par Viktorija Svarovski i Mihael Ostrovski. 

Poznata lica austrijske zabavne scene — harizmatična Viktorija Svarovski i glumac i zabavljač Mihael Ostrovski — još krajem januara su najavljeni kao vodeći duo koji će nas voditi kroz tri uzbudljive večeri jubilarnog izdanja. S druge strane, za atmosferu „iza kulisa“ i razgovore sa uzbuđenim izvođačima biće zadužena Emili Busvin, poznata kao glas popularnog radija FM4. Ona će se iz grinruma javljati sa najnovijim reakcijama i emocijama direktno sa samog izvora zbivanja.

Redosled nastupa u drugom polufinalu "Evrovizije 2026"

Drugo polufinalno veče održava se u četvrtak, 14. maja, a tada će nastupiti i zemlje osnivači "Evrovizije" koje su direktno u finalu.

1. Bugarska: Dara - Bangaranga
2. Azerbejdžan: Dživa - Just Go
3. Rumunija: Aleksandra Kapitanesku - Choke Me
4. Luksemburg: Eva Marija Mother - Nature
5. Češka: Danijel Žižka - Crossroads
– Francuska ‡ Monro - Regarde
6. Jermenija Simon Paloma Rumba
7. Švajcarska Veronika Fusaro Alice
8. Kipar Antigoni Jalla
– Austrija ‡ Kozmo Tanzschein
9. Letonija Atvara Ēnā
10. Danska Seren Torpegord Lund Før vi går hjem
11. Australija: Delta Gudrem - Eclipse
12. Ukrajina: Leleka - Ridnym
– Ujedinjeno Kraljevstvo ‡ Look Mum No Computer - Eins zwei drei
13 Albanija: Alis - Nân
14 Malta: Ajdan - Bella
15 Norveška: Jonas Lov - Ya Ya Ya

Kako se glasa na "Evroviziji 2026"

O plasmanu u finale ponovo odlučuju zajedno žiri i publika, a struktura nacionalnih žirija i stroža ograničenja u glasanju publike nova su obeležja evrovizijskog glasanja. Evropska radiodifuzna unija je u novembru 2025. objavila da će 70. takmičenje za Pesmu Evrovizije obeležiti značajne promene u sistemu glasanja, u cilju obezbeđivanja veće transparentnosti i stručnosti. Ove promene su uvedene kao direktan odgovor na polemike koje su pratile rezultate prošlogodišnjeg takmičenja.

Glavne promene su:

povratak žirija u polufinala i povećanje broja članova sa pet na sedam,
smanjenje maksimalnog broja glasova publike sa 20 na 10,
jasnija pravila o promociji učesnika, i
pojačane tehnike mere zaštite.
Onlajn-glasanje publike iz celog sveta, tj. iz zemalja koje nisu učesnice takmičenja (Rest of the World), ostaje na snazi, a da bi neko mogao da glasa, mora da plati glasanje.

U finalu, kao i do sada, o pobedniku odlučuje kombinacija glasova publike i poena stručnog žirija (50,7:49,3 odsto).

Glasanje u polufinalima

Sistem bodovanja ove godine počiva na simfoniji glasova struke i publike. Rezultati se dobijaju kombinacijom glasova gledalaca i stručnog žirija, gde svaka strana donosi svoju težinu u konačnom ishodu.

Gledaoci iz svake zemlje učesnice, zajedno sa fanovima širom planete putem "Rest of the World" onlajn-platforme (koja se računa kao glas jedne dodatne države), dodeljuju legendarne poene: od 1 do 8, 10 i na kraju onih presudnih 12 poena.

Paralelno sa publikom, svaka zemlja ima svoj sedmočlani stručni žiri. Oni rangiraju pesme koristeći specifičnu eksponencijalnu metodu bodovanja, a deset najbolje ocenjenih numera dobija poene u istom formatu (1–12). Ovakav precizan matematički pristup osigurava da svaka nota i svaki glas imaju fer tretman u trci za evrovizijski tron.

Pravo glasanja u prvom polufinalu 12. maja ima 15 država učesnica sa Italijom i Nemačkom, dok će u drugom polufinalu 14. maja pravo glasa imati 15 država učesnica plus UK, Francuska i domaćin Austrija.

Glasovi netakmičarskih država u polufinalima i finalu računaće se kao glasovi jedne dodatne države (Rest of the World).

Netakmičarske države glasaju od 00.00 č. na dan polufinala (po centralnoevropskom letnjem vremenu), a zatvara se s početkom prenosa uživo. Oni će opet moći da glasaju po završetku izvođenja svih pesama.

Takmičarske države u polufinalima glasaju samo nakon izvođenja svih pesama. Linije za glasanje biće otvorene oko 18 minuta.
Lista kvalifikovanih biće i dalje saopštena po nasumičnom redosledu, a konačni rezultati glasanja u polufinalima biće objavljeni nakon završetka finala.

Glasanje u finalu

Kao i prethodnih godina, pobednik će se izabrati kombinacijom glasova publike i poena stručnog žirija u preciznom odnosu 50,7% : 49,3% u korist publike.

Netakmičarske države glasaju od 00.00 č. na dan finala, a zatvara se u minutima pred prenos uživo. Oni će opet moći da glasaju po početku velikog finala.

Takmičarske države u finalu glasaju od prvog nastupa, a to će trajati otprilike 40 minuta nakon izvođenja poslednje pesme.

Kako žiri glasa

Nacionalni žiri od ove godine broji sedam članova. Svi oni rangiraju numere prema svom kriterijumu od prve do poslednje (izuzev svoje zemlje), a zatim softver računa rang za svaku pesmu prema tzv. eksponencijalnom modelu težine glasova, prema kojem će pesme koje kod nekih članova žirija budu visoko kotirane imati prednost, tj. jedan član žirija ima mogućnost da jakom podrškom pesmu uvede u prvih 10 te države, ali ne i da je stavljanjem na poslednje mesto liši poena. To će se činiti tako što će EBU dodeliti „unapred definisane koeficijente“ na svaku rangiranu poziciju. Ti bodovi će počinjati od 12, a zatim se eksponencijalno smanjuju. Npr., pesma koja bude prva na rang-listi kod jednog člana žirija, vredeće 12 poena, drugoplasirana će vredeti „malo manje od 12“, i tako redom do poslednje rangirane pesme u nizu.

Drugim rečima:

član žirija koji bude vidno lošije pozicionirao jednu pesmu u odnosu na ostale članove žirija, neće imati jak uticaj na konačan rang ili plasman pesme;
član žirija koji bude vidno bolje pozicionirao jednu pesmu u odnosu na ostale članove žirija, imaće jači uticaj na konačan rang ili plasman te pesme.
Tako sklopljen konačan rang daće poene nacionalnog žirija, pa će prvih 10 pesama dobiti 1—8, 10 i 12 poena. NJima će biti pridruženi glasovi publike koji se dobijaju na jednostavniji način — pozicija/rang pesme se određuje na osnovu broja pristiglih telefonskih, SMS i onlajn-glasova, a prvih 10 dobija poene 1—8, 10 i 12, koji se potom dodaju na glasove žirija.

suma poena žirija + suma poena publike -> ukupan zbir

Ovakvim sistemom bodovanja se dobija ravnopravniji kriterijum ocenjivanja i izbegava se mogućnost da rangovi publike ili žirija umanjuju značaj ovog drugog.

Ko može da bude član žirija

Postoje određena pravila koja se vrlo striktno poštuju i u vezi su sa učešćem u glasanju člana stručnog žirija.

Pravila su sledeća:

1. osoba ne može biti član žirija ako je bila deo žirija u prethodna dva takmičenja;
2. članovi žirija moraju imati najmanje 16 godina na dan glasanja, a najmanje dvoje članova treba da je uzrasta od 18 do 25 godina;
3. članovi žirija ne smeju biti zaposleni u bilo kom javnom servisu koji učestvuje;
4. u sastavu žirija treba da budu muzički novinari i kritičari, profesori muzike, kreativni profesionalci poput pozorišnih reditelja i koreografa, kao i iskusne ličnosti iz sveta muzičke industrije;
5. članovi žirija bi trebalo da budu građani zemalja koje predstavljaju;
6. članovi žirija ne smeju biti u sprezi s pesmom ili izvođačem koji predstavlja bilo koju zemlju u toj meri da se glasanje ne može izvršiti regularno.

Žiri treba da ocenjuje:

1. kompoziciju i njenu originalnost,
2. kvalitet scenskog nastupa,
3. vokalno izvođenje,
4. sveukupni utisak.

Sve države se rangiraju, sem one iz koje stručni žiri dolazi. Svaki član žirija treba da glasa u svoje ime, van uticaja drugih članova, a dogovaranje nije dozvoljeno. Nakon glasanja, njihovi glasovi se validiraju i notarišu, a u slučaju bilo kakvih malverzacija ili vidljivih neregularnosti prilikom glasanja, glasovi će biti poništeni.

Nacionalni žiriji dodeliće 2030 poena (58 poena x 35), dok će gledaoci iz svih 35 država učesnica, plus jedne dodatne u formi „ostatka sveta“, dodeliti 2088 bodova. Bodovi gledalaca biće saopšteni na isti način kakav važi od 2019. godine — kumulativno, i to od države koja je najgore kotirana kod žirija do države koja je najbolje kotirana kod žirija.

Šta kad više pesama ima isti broj poena

Kada se dogodi da dve ili više pesama završe sa istim brojem bodova, o plasmanu u finale ili o pobedniku odlučuje glas naroda. U slučaju izjednačenog rezultata, bolji plasman ostvaruje ona pesma koja je dobila viši rang (veći broj poena) od strane publike, računajući glasove svih nacionalnih gledalaca i globalne „Rest of the World” platforme.

Jednostavnije rečeno — ako su žiri i publika podeljeni, glasovi fanova širom sveta imaju presudnu ulogu u prelamanju rezultata.

Šta ako država ne može da dostavi glasove publike ili žirija

Prema dostupnim izvorima, EBU u važećem pravilniku nije definisao donji prag glasova ispod kog bi se televoting smatrao nevalidnim. Dakle, nije presudno da li glasa 100 ili 1000 ljudi — kriterijum je validnost glasanja, a ne broj učesnika, piše "evrovizija.rs".

Ako dođe do neuspešnog glasanja publike ili žirija, ne dupliraju se glasovi drugog seta da bi se nadomestio nedostatak. Umesto toga, primenjuje se rezervni model glasova zasnovan na tzv. „šešir grupama“ (hat groups) zemalja koje su zajedno izvlačene na žrebu.

Ako publika ne može da glasa → zemlja dobija rezervni set bodova u ime publike.

Ako žiri ne može da glasa → zemlja dobija rezervni set bodova u ime žirija.

Ako oba seta glasova zakažu → zemlja dobija dva paralelna rezervna seta — jedan koji simulira publiku, drugi koji simulira žiri — kako bi se očuvao balans 50/50 i izbegla praznina u tabeli.

Na ovaj način EBU obezbeđuje da nijedna zemlja ne ostane bez bodova i da se takmičenje odvija bez prekida, čak i u slučaju tehničkih problema ili neuspeha glasanja.

BONUS VIDEO: