ONI ĆE SE PRIDRUŽITI SRBIJI U FINALU: Ove zemlje će se boriti za pobedu na Evroviziji

Zemlje koje su se plasirale u finale Evrovizije su: Bugarska, Ukrajina, Norveška, Australija, Rumunija, Malta, Kipar, Albanija, Danska i Češka.

Pored njih mesto u finalu su već obezbedile sledeće zemlje:

Grčka, Finska, Belgija, Švedska, Moldavija, Izrael, Srbija, Hrvatska, Litvanija i Poljska.

Glasanje u finalu

Kao i prethodnih godina, pobednik će se izabrati kombinacijom glasova publike i poena stručnog žirija u preciznom odnosu 50,7% : 49,3% u korist publike.

Netakmičarske države glasaju od 00.00 č. na dan finala, a zatvara se u minutima pred prenos uživo. Oni će opet moći da glasaju po početku velikog finala.

Takmičarske države u finalu glasaju od prvog nastupa, a to će trajati otprilike 40 minuta nakon izvođenja poslednje pesme.

Kako žiri glasa

Nacionalni žiri od ove godine broji sedam članova. Svi oni rangiraju numere prema svom kriterijumu od prve do poslednje (izuzev svoje zemlje), a zatim softver računa rang za svaku pesmu prema tzv. eksponencijalnom modelu težine glasova, prema kojem će pesme koje kod nekih članova žirija budu visoko kotirane imati prednost, tj. jedan član žirija ima mogućnost da jakom podrškom pesmu uvede u prvih 10 te države, ali ne i da je stavljanjem na poslednje mesto liši poena. To će se činiti tako što će EBU dodeliti „unapred definisane koeficijente“ na svaku rangiranu poziciju. Ti bodovi će počinjati od 12, a zatim se eksponencijalno smanjuju. Npr., pesma koja bude prva na rang-listi kod jednog člana žirija, vredeće 12 poena, drugoplasirana će vredeti „malo manje od 12“, i tako redom do poslednje rangirane pesme u nizu.

Drugim rečima:

član žirija koji bude vidno lošije pozicionirao jednu pesmu u odnosu na ostale članove žirija, neće imati jak uticaj na konačan rang ili plasman pesme;
član žirija koji bude vidno bolje pozicionirao jednu pesmu u odnosu na ostale članove žirija, imaće jači uticaj na konačan rang ili plasman te pesme.
Tako sklopljen konačan rang daće poene nacionalnog žirija, pa će prvih 10 pesama dobiti 1—8, 10 i 12 poena. NJima će biti pridruženi glasovi publike koji se dobijaju na jednostavniji način — pozicija/rang pesme se određuje na osnovu broja pristiglih telefonskih, SMS i onlajn-glasova, a prvih 10 dobija poene 1—8, 10 i 12, koji se potom dodaju na glasove žirija.

suma poena žirija + suma poena publike -> ukupan zbir

Ovakvim sistemom bodovanja se dobija ravnopravniji kriterijum ocenjivanja i izbegava se mogućnost da rangovi publike ili žirija umanjuju značaj ovog drugog.

Ko može da bude član žirija

Postoje određena pravila koja se vrlo striktno poštuju i u vezi su sa učešćem u glasanju člana stručnog žirija.

Pravila su sledeća:

1. osoba ne može biti član žirija ako je bila deo žirija u prethodna dva takmičenja;
2. članovi žirija moraju imati najmanje 16 godina na dan glasanja, a najmanje dvoje članova treba da je uzrasta od 18 do 25 godina;
3. članovi žirija ne smeju biti zaposleni u bilo kom javnom servisu koji učestvuje;
4. u sastavu žirija treba da budu muzički novinari i kritičari, profesori muzike, kreativni profesionalci poput pozorišnih reditelja i koreografa, kao i iskusne ličnosti iz sveta muzičke industrije;
5. članovi žirija bi trebalo da budu građani zemalja koje predstavljaju;
6. članovi žirija ne smeju biti u sprezi s pesmom ili izvođačem koji predstavlja bilo koju zemlju u toj meri da se glasanje ne može izvršiti regularno.

Žiri treba da ocenjuje:

1. kompoziciju i njenu originalnost,
2. kvalitet scenskog nastupa,
3. vokalno izvođenje,
4. sveukupni utisak.

Sve države se rangiraju, sem one iz koje stručni žiri dolazi. Svaki član žirija treba da glasa u svoje ime, van uticaja drugih članova, a dogovaranje nije dozvoljeno. Nakon glasanja, njihovi glasovi se validiraju i notarišu, a u slučaju bilo kakvih malverzacija ili vidljivih neregularnosti prilikom glasanja, glasovi će biti poništeni.

Nacionalni žiriji dodeliće 2030 poena (58 poena x 35), dok će gledaoci iz svih 35 država učesnica, plus jedne dodatne u formi „ostatka sveta“, dodeliti 2088 bodova. Bodovi gledalaca biće saopšteni na isti način kakav važi od 2019. godine — kumulativno, i to od države koja je najgore kotirana kod žirija do države koja je najbolje kotirana kod žirija.

Šta kad više pesama ima isti broj poena

Kada se dogodi da dve ili više pesama završe sa istim brojem bodova, o plasmanu u finale ili o pobedniku odlučuje glas naroda. U slučaju izjednačenog rezultata, bolji plasman ostvaruje ona pesma koja je dobila viši rang (veći broj poena) od strane publike, računajući glasove svih nacionalnih gledalaca i globalne „Rest of the World” platforme.

Jednostavnije rečeno — ako su žiri i publika podeljeni, glasovi fanova širom sveta imaju presudnu ulogu u prelamanju rezultata.

Šta ako država ne može da dostavi glasove publike ili žirija

Prema dostupnim izvorima, EBU u važećem pravilniku nije definisao donji prag glasova ispod kog bi se televoting smatrao nevalidnim. Dakle, nije presudno da li glasa 100 ili 1000 ljudi — kriterijum je validnost glasanja, a ne broj učesnika, piše "evrovizija.rs".

Ako dođe do neuspešnog glasanja publike ili žirija, ne dupliraju se glasovi drugog seta da bi se nadomestio nedostatak. Umesto toga, primenjuje se rezervni model glasova zasnovan na tzv. „šešir grupama“ (hat groups) zemalja koje su zajedno izvlačene na žrebu.

Ako publika ne može da glasa → zemlja dobija rezervni set bodova u ime publike.

Ako žiri ne može da glasa → zemlja dobija rezervni set bodova u ime žirija.

Ako oba seta glasova zakažu → zemlja dobija dva paralelna rezervna seta — jedan koji simulira publiku, drugi koji simulira žiri — kako bi se očuvao balans 50/50 i izbegla praznina u tabeli.

Na ovaj način EBU obezbeđuje da nijedna zemlja ne ostane bez bodova i da se takmičenje odvija bez prekida, čak i u slučaju tehničkih problema ili neuspeha glasanja.

BONUS VIDEO: