OTKRIVENI POTRESNI DETALJI: Evo šta je Merlin Monro izgovorila dva dana pre nego što je pronađena mrtva

Na današnji dan, pre 100 godina, rođena je Merilin Monro, jedna od najvećih filmskih ikona svih vremena. Svet ju je zapamtio kao platinastu lepoticu, simbol Holivuda, ženu čiji su osmeh, glas i pojava postali deo istorije popularne kulture. Ipak, iza tog blještavog imena stajala je Norma Džin Mortenson, devojčica iz Los Anđelesa koja je detinjstvo provela u hraniteljskim porodicama i sirotištu.

NJena životna priča i danas izaziva istu radoznalost, možda baš zato što se iza mita o Merilin Monro krila žena koja je očajnički želela da bude shvaćena ozbiljno.

„Znate, većina ljudi me zapravo ne poznaje“, rekla je Merilin uredniku magazina „Life“ Ričardu Merimanu u leto 1962. godine.

Taj razgovor objavljen je 3. avgusta 1962. godine.Samo dva dana kasnije, Merilin je pronađena mrtva. Imala je 36 godina.

Devojčica koja je spas tražila u bioskopu

Merilin je rođena kao Norma Džin Mortenson, a veliki deo detinjstva provela je bez stabilnog doma. Upravo zato njena rana ljubav prema filmu nije bila samo dečja maštarija, već i način da pobegne od stvarnosti.

„Odlučila sam da želim da postanem glumica kada mi je bilo pet godina. Neki od mojih hranitelja su me slali u bioskop samo da bi me izbacili iz kuće, i tamo bih sedela ceo dan i duboko u noć, napred u prvom redu, malo dete sasvim samo, i to sam volela.“

Pre nego što je postala globalna zvezda, radila je u fabrici municije, gde ju je primetio vojni fotograf i predložio joj da se oproba u modelingu. Kasnije je promenila boju kose, izgradila lik Merilin Monro i ušla u istoriju. Ali taj lik, koliko god joj je doneo slavu, postao je i njen teret.

„Merilin Monro je bila njena tvorevina“, rekao je Džejms Haspil, jedan od njenih malobrojnih preživelih prijatelja. „To joj je donelo uspeh, ali u stvarnom životu, ona je bila Norma Džin.“

Slava kao kavijar: lepa, ali ne svakog dana

U poslednjem intervjuu Merilin je govorila o slavi bez ulepšavanja. Znala je koliko joj je donela, ali je osećala i koliko može da bude teška, naporna i zastrašujuća.

„To je kao kavijar. Dobro je imati kavijar, ali da ga jedete svaki prokleti dan, znate? [smeh] Previše kavijara. Vreme kada sam izašla iz bolnice u NJujorku [1961. godine], to je bilo malo teško jer sam tek imala operaciju žučne kese, a masa je gurala i šav mi se otvorio. Shvatila sam da ljudi žele da vide da si stvaran.“

Iako su je milioni obožavali, Merilin nije slavu doživljavala samo kao moć. Govorila je da ju je tek nastup pred američkim vojnicima u Koreji 1954. godine naterao da shvati kakav uticaj ima na ljude.

„Nikada nisam osećala da imam uticaj na ljude dok nisam bila u Koreji [1954. godine]. Bilo bi tamo 75.000 muškaraca koji sede u svojim parkama na snegu, i kada bih izašla, zviždali bi i dozivali moje ime po 10 minuta pre nego što bih uopšte mogla da počnem.“

Ipak, u isto vreme, priznala je i ono što se retko uklapalo u sliku žene koja je pred kamerama delovala potpuno sigurno.

„LJude volim. Publika me plaši, gomile me plaše.“

Poslednji susret sa novinarom

Dva dana nakon poslednjeg intervjua, Ričard Meriman ju je posetio da bi razgovarali o tekstu. Kasnije se sećao da je bila bosa, u ogrtaču, sa tragovima maskare i kosom raščupanom od spavanja, dok je pažljivo čitala rukopis.

Kada je odlazio, doviknula mu je: „Hej, hvala.“

Meriman je tada pomislio na trenutak iz intervjua kada ju je pitao da li su je prijatelji zvali da joj pruže podršku nakon što je dobila otkaz u Foksu. Nastala je tišina. Sedela je uspravno, sa povređenim pogledom, i odgovorila kratko:

„Ne.“

Samo nekoliko dana kasnije, svet je ostao bez Merilin Monro. NJena smrt, zvanično opisana kao akutno trovanje barbituratima i moguće samoubistvo, decenijama je ostala predmet pitanja i teorija.

(Kurir)

BONUS VIDEO: