NAUKA KAŽE DA JE JEDNA NAVIKA IZ DETINJSTVA NAJVAŽNIJA ZA USPEH: Istraživanje trajalo preko pola veka

Naučnici su pratili živote 1.037 ljudi od njihovog rođenja u jednom novozelandskom gradu pa sve do zrelih godina. Tražili su odgovor na pitanje šta zaista određuje hoćemo li ostvariti ono čemu težimo.

Pravi uspeh u životu počinje u detinjstvu

Istraživanje je pokazalo da zdravlje, finansijsku stabilnost i kvalitet života ne predviđa inteligencija, već osobina vidljiva još u najranijem detinjstvu – samokontrola. Reč je o „Dunedin studiji“, jednom od najpoznatijih projekata na svetu, koji traje više od 50 godina.

Deca koja su umela da sačekaju, fokusiraju se na zadatak i kontrolišu svoje impulse, danas su odrasli ljudi sa mnogo boljim životnim kartama. Oni su u proseku zdraviji, stabilniji i ređe se nalaze u problemima.

Više od 50 godina pod lupom

Studija je započela sredinom sedamdesetih, obuhvativši 1.037 dece rođene u bolnici Queen Mary u gradu Danidinu. Istraživanje je vodio Fil Silva, a učesnici su redovno dolazili na detaljne procene.

Danas istraživanje ulazi u fazu procene učesnika u 52. godini života, a učesnici su do sada doprineli nastanku više od 1.400 naučnih radova. Stopa odziva je neverovatnih 94 odsto, zbog čega su ovi ljudi opisani kao „hiljadu najistraživanijih na svetu“.

Zašto nas samokontrola definiše?

Istraživači su analizirali podatke o samokontroli sakupljene između treće i jedanaeste godine – procene nastavnika, roditelja i testove koji su merili strpljenje i upornost. Pokazalo se da su deca sa nižim nivoom samokontrole kasnije češće imala zdravstvene probleme, od visokog krvnog pritiska do bolesti desni.

Istovremeno, ređe su posedovala nekretnine, češće su bila zadužena i češće postajala samohrani roditelji. Veza je bila postepena: oni sa najlošijim rezultatima imali su najteže ishode.

Male odluke stvaraju velike razlike

Uticaj samokontrole na uspeh u životu delimično je rezultat niza malih odluka koje se gomilaju godinama. Mladi sa slabom kontrolom češće počinju da puše pre nego što shvate posledice, odustaju od škole kada postane teško ili čine krivična dela. Svaka od tih odluka pojedinačno deluje sitno, ali tokom dve decenije oblikuje potpuno drugačiji put.

Zaboravljanje obaveza, problemi sa štednjom ili ignorisanje lekara stvaraju „troškove“ koji se pretvaraju u ozbiljne životne prepreke.

Dobra vest – može se popraviti

Samokontrola nije zacementirana sudbina. Mnogi učesnici su između detinjstva i adolescencije napravili ogroman napredak, što im je donelo bolje rezultate nego što su njihovi rani testovi pokazivali.

Programi koji grade disciplinu, upornost i planiranje nisu samo „školske vežbe“ – to je direktna investicija u budućnost. Životni put se menja ako naučite da sačekate, završite započeto i razmislite pre nego što povučete potez.

Na kraju, matematika je jasna: ne pobeđuju najpametniji, već oni koji najbolje vladaju sobom.

(Krstarica)