GLUMAC NA NEVEROVATAN NAČIN SAZNAO DA JE BOLESTAN: "Sanjao sam da imam tumor na mozgu"

Naime, početkom 2001. godine činilo se da je karijera Marka Rafala krenula putem o kojem većina glumaca može samo da sanja. Nakon zapažene uloge u filmu You Can Count on Me (Možeš računati na mene), stekao je veliko priznanje kritike i našao se pred novim profesionalnim izazovima. U isto vreme, završavao je snimanje ostvarenja The Last Castle (Poslednja bitka), u kojem je imao priliku da sarađuje sa Robertom Redfordom i Džejmsom Gandolfinijem. Privatno je takođe prolazio kroz srećan period, jer su on i supruga iščekivali rođenje svog prvog deteta.

Međutim, usred tog naizgled savršenog perioda, dogodilo se nešto što će mu zauvek promeniti život.

Jedne noći se probudio iz sna sa neobjašnjivim osećajem da nešto ozbiljno nije u redu. Kasnije je govorio da nije čuo glas niti video bilo kakvu sliku, već da je jednostavno bio potpuno uveren da mora hitno da proveri svoje zdravstveno stanje.

„Imaš tumor na mozgu. I moraš se odmah pozabaviti time", rekao mu je unutrašnji glas, nakon čega je glumac potražio lekarsku pomoć.

Iako nije imao simptome koji bi ukazivali na ozbiljnu bolest, odlučio je da posluša intuiciju i zatraži pregled. Lekaru je otvoreno rekao:

„Znam da ovo zvuči ludo, ali sinoć sam sanjao da imam tumor na mozgu. Treba mi skener.“

Snimanje je pokazalo da njegov strah nije bio bez osnova. Lekari su otkrili benigni akustični neurom, tumor smešten iza levog uha. Iako nije bio maligni, njegov položaj predstavljao je ozbiljnu opasnost jer je mogao da ošteti nerve odgovorne za sluh i pokrete lica.

Pred glumcem je bila izuzetno teška odluka. Operacija je bila neophodna, ali je nosila veliki rizik od trajnog gubitka sluha i paralize lica.

U isto vreme, njegova supruga bila je pred porođajem. Rafalo je odlučio da joj vest ne saopšti odmah, kako je ne bi dodatno opteretio u poslednjim danima trudnoće. Nekoliko dana nakon što su dobili sina, konačno joj je rekao kroz šta prolazi.

NJena reakcija ostala mu je zauvek urezana u sećanje.

„Uvek sam znala da ćeš umreti mlad", kazala mu je ona, ispričao je glumac.

Nedugo zatim, usledila je operacija. Ishod je u početku bio upravo ono čega se najviše pribojavao. Po buđenju je ustanovio da mu je leva strana lica potpuno paralizovana, govor otežan, a sluh na levom uhu izgubljen.

Za glumca, čiji posao zavisi od izraza lica, glasa i komunikacije pred kamerom, to je predstavljalo ogroman udarac.

Zbog zdravstvenog stanja je morao da se povuče iz svih profesionalnih obaveza. Jedna od uloga koja mu je tada izmakla bila je u filmu Signs (Znaci). Obratio se reditelju sa molbom da sačuva njegovu ulogu, čak predlažući da se posledice operacije uklope u lik koji bi tumačio. Međutim, lekari su procenili da njegov organizam nije spreman za naporan rad na snimanju, pa je angažovan drugi glumac.

Usledili su meseci oporavka i neizvesnosti. Napredak je bio spor, a svaki novi pokret mišića predstavljao je mali korak ka oporavku. Posle gotovo godinu dana uporne terapije, paraliza se povukla i Mark je uspeo da se vrati glumi.

Ipak, jedna posledica ostala je trajna. Sluh na levom uhu nikada nije povratio.

U godinama koje su usledile, izgradio je impresivnu karijeru, ostvario brojne zapažene uloge i čak četiri puta bio nominovan za Oskara. Publika širom sveta danas ga poznaje i kao Hulka iz filmskog univerzuma Marvel, ali iza tog uspeha krije se životna priča o borbi, strpljenju i upornosti.

NJegovo iskustvo često se navodi kao primer koliko je važno obratiti pažnju na signale koje nam telo šalje i ne odlagati odlazak lekaru kada postoji sumnja da nešto nije u redu.

(Nova)

BONUS VIDEO: