NAJGORE VREME ZA RUČAK ZA ONE KOJI RADE OD 9 DO 5: Dovodi do pada energije

Svaki obrok i užina imaju direktan uticaj na nivo dnevne energije. Kada nastupi onaj čuveni popodnevni pad energije, fenomen koji se u poslovnom svetu često naziva "padom u 15 časova" - uzrok najčešće leži u pogrešno odabranom vremenu za ručak.

- Ručak je jedinstven jer se nalazi tačno u sredini dana. Upravo je to obrok koji često određuje da li se u drugu polovinu dana ulazi sa punim fokusom i energijom ili uz stalnu borbu sa letargijom i žudnjom za hranom - objašnjava Mardžori Nolan Kon, dijetetičarka u NJujorku.

Vreme ručka kroji nivo energije za ostatak dana

Ona ističe da su nivoi energije direktno povezani sa regulacijom šećera u krvi. Organizam neprekidno radi na stabilizaciji ovih vrednosti, a ručak pruža neophodan energetski podsticaj.

- Podnevni obrok podržava tu ravnotežu i sprečava nagle uspone i padove šećera koji uzrokuju umor, maglu u mozgu i povećanu glad kasnije tokom dana. Svima nam je poznat osećaj kada zbog gladi postanemo razdražljivi. To se dešava kada energetske potrebe predugo ostanu nezadovoljene, pa telo počinje da traži gorivo na mnogo glasniji način - navodi Kon.

Zašto se osećamo pospano čak i kada preskočimo ručak

Treba napomenuti da je određeni stepen popodnevnog pada energije biološki neizbežan.

- Klasični pad energije posle ručka nije isključivo vezan za sam ručak. Postoji prirodan pad budnosti od podneva do sredine popodneva koji se dešava čak i bez ručka, što ukazuje na delovanje unutrašnjeg biološkog ritma - objašnjava Johana Kac, dijetetičarka iz Vašingtona.

Kako kaže, cilj pravog tajminga za ručak nije da spreči popodnevni pad energije, već da spreči da se to stanje dodatno pogorša usled predugog čekanja, premalog unosa hrane ili izbora namirnica koje se uglavnom sastoje od rafinisanih ugljenih hidrata sa malo proteina i vlakana.

Najgore vreme za ručak: Zašto je 15 časova kritična tačka

Prema mišljenju stručnjaka, najgore vreme za ručak za osobe sa optimalnim radnim vremenom od 9 do 5 usko je povezano sa trenutkom buđenja. Ipak, opšte pravilo za većinu zaposlenih je prilično jasno.

- Za većinu ljudi je najbolje da ne pomeraju ručak mnogo kasnije od 14 ili 15 časova. Kada se ručak predugo odlaže, šećer u krvi može naglo da padne, što dovodi do umora, drhtavice, razdražljivosti i sklonosti ka brzom posezanju za nezdravim i lako dostupnim namirnicama - ističe Džil Meknat, dijetetičarka iz San Dijega.

Sa tim je saglasna i njena koleginica Johana Kac, koja navodi upravo 15 časova kao najgori mogući trenutak za ručak kod osoba sa standardnim radnim vremenom.

- Do tog trenutka, ručak se skoro pretvara u ranu večeru, a mnogi ljudi su već prošli vremenski okvir u kojem je telu bilo najpotrebnije gorivo. Odlaganje obroka do ovog sata može da pogorša prirodni popodnevni pad energije, naročito ako je doručak bio lagan ili konzumiran rano ujutru - objašnjava Kac.

Odlaganje ručka do 15 časova neminovno pomera i večeru na znatno kasniji termin. Istraživanja ukazuju na to da ljudski organizam drugačije metaboliše hranu u kasnijim satima.

- Čak i kada se unosi ista vrsta i količina hrane, kasnije obedovanje može dovesti do višeg nivoa šećera u krvi jer telo u kasnijim satima manje efikasno koristi insulin - navodi za "Parade" Meknat.

Naravno, postoje izuzeci poput osoba koje rano ustaju, radnika u smenama i svih onih sa netradicionalnim radnim vremenom.

(Blic)

BONUS VIDEO