DA LI RIĐA KOSA NESTAJE? Samo 2 procenta ljudi na svetu je ima

S obzirom na tako mali broj, postavlja se pitanje da li bi riđa kosa jednog dana mogla da „izumre“, pa da prirodne boje kose ostanu samo u rasponu od crne do plave, bez i najmanjeg traga riđe.

Jednom rečju – ne. Stručnjaci tvrde da genetika riđe kose pokazuje da će ova osobina ostati prisutna.

- Nema dokaza da riđokosi izumiru - istakla je u izjavi za portal Lajv sajens Katerina Zorina-Lihtenvalter, saradnica Instituta za bihevioralnu genetiku Univerziteta Kolorado u Bolderu, koja je proučavala nasleđivanje riđe kose.

Dodaje da su geni odgovorni za riđu kosu „bezazleni, ne utiču na reprodukciju i nisu povezani sa bolešću koja bi sprečavala ljude da dožive reproduktivno doba“.

Mit o skorom nestanku riđokosih nije nov

- Pitanje da li riđokosi izumiru postavlja se već decenijama - napominje Ijan Džekson, profesor emeritus Instituta za genetiku i rak Univerziteta u Edinburgu.

- Postoje i priče o navodnom nestanku plavokosih, koje datiraju još iz sredine 19. veka.

Logika koja stoji iza te teorije uglavnom je sledeća: riđa kosa je retka; čak i u Velikoj Britaniji i Irskoj, gde je najčešća, svega oko 10 odsto stanovništva ima prirodno riđu kosu.

Osim toga, riđa kosa je recesivna osobina, što znači da oba roditelja moraju da nose varijantu gena kako bi dobili riđokoso dete.

Postavlja se i pitanje da li bi potencijalno smrtonosne bolesti, poput melanoma, mogle vremenom da dovedu do nestanka riđokosih, koji su posebno osetljivi na opekotine od sunca.

Iako postoje ljudi tamnije puti sa riđom kosom (poznato je da je Malkolm Iks imao crvenkastu kosu), riđa kosa se najčešće povezuje sa svetlom kožom, a samim tim i sa većim rizikom od raka kože.

Povišen rizik od melanoma kod riđokosih nije posledica samo veće opasnosti od opekotina na suncu. Uzrok je i štetna hemija feomelanina – pigmenta koji daje riđoj kosi karakterističnu boju – kao i smanjena sposobnost popravke oštećenja DNK, koja je povezana sa varijantama gena odgovornog za riđu kosu.

Zašto riđokosi neće nestati

Uprkos tome, ovi faktori ne znače da će riđokosi izumreti, ističu stručnjaci.

Pre svega, tu je genetika. Da bi neko imao riđu kosu, mora da nasledi recesivnu varijantu gena MC1R, koji učestvuje u stvaranju pigmenta, od oba roditelja. Osoba koja ima samo jednu kopiju tog gena možda uopšte nema riđu kosu, ali varijantu može da prenese svojoj deci. Zato očuvanje gena za riđu kosu kroz generacije nije zadatak samo riđokosih, već ljudi svih boja kose.

Upravo zbog takvih „skrivenih nosilaca“ recesivna osobina može da ostane u populaciji i kada je retko vidljiva. Džekson navodi jednostavan primer: ako varijantu gena nosi polovina stanovništva, samo će oko četvrtine parova imati oba partnera kao nosioce. Od njihove dece, otprilike četvrtina će naslediti obe kopije gena i biti riđokosa.

Da bi riđa kosa zaista nestala, varijante tog gena morale bi postepeno da iščeznu iz genetskog fonda. Sa evolutivne tačke gledišta, to bi značilo da ljudi koji nose te varijante – ili sami riđokosi – imaju manje dece od ostalih.

„Jedini razlog zbog kojeg neka osobina nestaje u velikoj populaciji jeste to što njeni nosioci imaju manje dece od drugih, rečeno najjednostavnije. A za to, koliko znam, ne postoje nikakvi dokazi“, navodi Džonatan Ris, profesor emeritus dermatologije na Univerzitetu u Edinburgu.

(RTS)