U KOM UZRASTU DECA NE TREBA DA GLEDAJU U EKRANE? 2 su posebno rizična

"Samo da pogleda jedan crtani dok završim ovo."

"Daću mu tablet na pola sata, moram nešto da uradim."

Ako ste ovo izgovorili, niste jedini. U svetu u kojem su telefoni, tableti i televizori deo svakodnevice, gotovo je nemoguće potpuno izbeći ekrane – posebno kada ste roditelj koji pokušava da uskladi posao, kuću i dete.

Problem, međutim, može nastati kada povremena pomoć ekrana postane svakodnevna navika.

Novo istraživanje ukazuje da količina vremena koje dete provodi pred ekranom u najranijem uzrastu može biti povezana sa njegovim kasnijim školskim postignućem i radnom memorijom. Posebno su se izdvojila dva perioda: od 18. do 24. meseca i od druge do pete godine života.

Šta se dešava ako dete previše vremena provodi uz ekran

Generacija Alfa odrasta uz tehnologiju od najranijih dana. Umesto igre napolju, slikovnica i igre pretvaranja, mnoga deca veoma rano dolaze u kontakt sa kratkim video-sadržajima, aplikacijama i igricama.

Iako neki sadržaji mogu biti edukativni, problem nastaje kada ekran počne da zamenjuje ono što je detetu u ranom razvoju najpotrebnije – razgovor, kretanje, istraživanje, igru i kontakt sa drugim ljudima.

Istraživači sa Inserma i Nacionalnog univerziteta u Singapuru analizirali su podatke 502 deteta. Roditelji su beležili koliko vremena njihova deca provode pred ekranima u različitim uzrastima, dok su istraživači kasnije procenjivali njihovo školsko postignuće i radnu memoriju.

Rezultati su pokazali da su deca koja su u ranom uzrastu provodila više vremena pred ekranima kasnije imala slabije rezultate u akademskom funkcionisanju i radnoj memoriji.

Dva uzrasta posebno su važna

Među različitim uzrastima koje su istraživači posmatrali, posebno su se izdvojili periodi od 18. do 24. meseca i od 2 do 5 godina.

Zašto baš tada? Zato što se u tom periodu odvija čitav niz važnih razvojnih promena.

Sa oko godinu i po dana dete počinje sve samostalnije da se kreće, prepoznaje ljude i predmete, istražuje okolinu i ostvaruje prve složenije socijalne kontakte.

Između druge i pete godine dete intenzivno razvija govor, maštu i sposobnost rešavanja problema. Oponaša druge, prati jednostavna uputstva, postaje samostalnije i kroz igru uči kako svet funkcioniše.

To je vreme kada dete može da satima "glumi" mamu ili tatu, bude lekar, prodavac ili superheroj – i upravo kroz takvu igru razvija maštu i socijalne veštine.

Ako veliki deo tog vremena provede pred ekranom, ostaje manje vremena za iskustva koja su mu potrebna za razvoj.

Nije problem samo ono što dete gleda

Ovo je možda i najvažnija stvar koju roditelji treba da imaju na umu.

• Kada dete provodi vreme uz tablet, ono potencijalno propušta druge aktivnosti.
• Umesto da razgovara sa roditeljem, ono gleda video.
• Umesto da se igra sa drugom decom, igra igricu.
• Umesto da samo pronađe način da se zabavi, čeka sledeći sadržaj.

Zato stručnjaci sve češće naglašavaju da je kod vremena pred ekranom važno posmatrati šta ono potiskuje iz detetovog dana.

Koliko ekrana je onda "previše"

Roditelji često traže precizan broj minuta, ali jednako je važno kada i kako dete koristi ekran.

Od rođenja do 18 meseci

Ekrane bi trebalo izbegavati koliko god je moguće. To se odnosi na televizor, telefon, tablet i računar.

Bebama su mnogo važniji razgovor sa roditeljima, kretanje, dodir, igra i istraživanje stvarnog sveta.

Od 18 meseci do 2 godine

Ako se ekran uvodi, trebalo bi da bude u minimalnoj meri i uz prisustvo roditelja.

Najbolje je da roditelj gleda sadržaj zajedno sa detetom, razgovara sa njim o onome što vidi i pomaže mu da poveže ono što je na ekranu sa stvarnim svetom.

Od 2 do 5 godina

Preporučuje se ograničeno vreme pred ekranom, pri čemu je kvalitet sadržaja veoma važan.

Umesto beskonačnog niza kratkih videa, bolji izbor su sadržaji prilagođeni uzrastu koji podstiču govor, razmišljanje i učenje.

Ali čak i tada ekran ne bi trebalo da zauzme mesto spavanja, fizičke aktivnosti, igre, čitanja i druženja.

(Yumama)

BONUS VIDEO