ANA VINTUR JE ZNALA DA JE NEZAMENLJIVA: Žena koja je stvarala istoriju Voga, volela pogrešne muškarce i živela po svojim pravilima

Grejs Kodington decenijama je stvarala neke od najmaštovitijih modnih fotografija, pretvarajući editorijale u male filmske priče, pune romantike, drame i fantazije. NJena vatrenocrvena kosa, prepoznatljiv izgled i besprekoran osećaj za estetiku učinili su je jednom od najvažnijih figura američkog Voga, ali i mnogo više od toga – ženom koja je dokazala da moda može biti umetnost pripovedanja.

Publika ju je šire upoznala zahvaljujući dokumentarcu "The September Issue" iz 2009. godine, koji je prikazao njen složen, ali izuzetno plodonosan profesionalni odnos sa Anom Vintur. Ipak, iza modne legende krije se život ispunjen velikim snovima, bolnim gubicima, ljubavnim razočaranjima i neprekidnom potrebom za stvaranjem.

Detinjstvo u Velsu i snovi o drugačijem životu

Grejs Kodington rođena je 20. aprila 1941. godine na velškom ostrvu Anglsi, u mirnom, udaljenom delu Velike Britanije. Odrastala je u Treardur Beju, u okruženju koje je bilo daleko od glamura, svetskih metropola i uzbudljivog života o kojem je maštala. NJena porodica bila je povezana sa malim hotelom, a detinjstvo je provodila u sredini u kojoj su dani prolazili mirno i prilično predvidljivo.

Za razliku od mnogih devojčica koje su maštale o glumi ili pevanju, Grejs je odmalena bila opčinjena modom. Najveći prozor u svet koji je želela da upozna bio joj je britanski Vog. Časopis je naručivala preko lokalne prodavnice, a njegovi primerci nisu uvek stizali. Kada bi ih se konačno dokopala, satima bi proučavala fotografije, odeću i žene koje su predstavljale potpuno drugačiji svet od onoga u kojem je živela.

Moda za nju nije bila samo odeća. Bila je obećanje slobode, lepote i života ispunjenog mogućnostima.

Sa 18 godina odlučila je da napusti rodni kraj i ode u London. Taj korak bio je njen prvi veliki iskorak ka ostvarenju sna koji je godinama pažljivo čuvala.

London, manekenstvo i nesreća koja joj je promenila život

Dolazak u London 1959. godine označio je početak novog poglavlja. Grejs je upisala školu manekenstva Čeri Maršal, u kojoj je učila kako da se šminka, stilizuje kosu, hoda u visokim potpeticama i ponaša pred foto-aparatima. U početku je radila i kao konobarica, dok je pokušavala da pronađe svoje mesto u modnoj industriji.

Prekretnica je stigla iste godine, kada se prijavila na takmičenje za mlade modele koje je organizovao britanski Vog. Osvojila je prvo mesto u kategoriji Young Idea i tako privukla pažnju modnih profesionalaca. Među ljudima koje je tada upoznala bio je i čuveni fotograf Norman Parkinson, koji će postati njen mentor i dugogodišnji prijatelj.

Grejs je ubrzo postala traženo lice. NJena upečatljiva koštana struktura lica, izražajne oči i crvena kosa izdvajali su je iz mase. Šezdesetih godina, u vreme kada je London postajao središte nove modne revolucije, radila je sa značajnim fotografima i imenima poput Dejvida Bejlija, Meri Kvant i frizera Vidala Sasuna.

Međutim, baš kada je njena karijera bila u usponu, doživela je ozbiljnu saobraćajnu nesreću. Godine 1961. povredila je lice i izgubila kapak, zbog čega je prošla kroz dugotrajan proces rekonstruktivne hirurgije. Oporavak je trajao oko dve godine, a njena budućnost u manekenstvu odjednom je postala neizvesna.

Ipak, Grejs nije odustala. Vratila se poslu i nastavila da radi, ali je nesreća u njoj pokrenula razmišljanje o tome šta bi mogla da radi ukoliko jednog dana više ne bude mogla da se oslanja na svoj izgled. Nije ni slutila da će upravo taj zaokret dovesti do njenog najvećeg profesionalnog uspeha.

Od modela do žene koja je stvarala magiju za Vog

Godine 1968, posle gotovo decenije provedene pred objektivima, Grejs je napravila zaokret koji će odrediti ostatak njene karijere. Pridružila se britanskom Vogu kao mlađa modna urednica, radeći pod urednicom Beatris Miler.

Umesto da odeću samo nosi, počela je da osmišljava čitave vizuelne svetove. NJeni editorijali nisu bili obične fotografije modela u dizajnerskim komadima. Imali su zaplet, atmosferu, likove i emociju. Ponekad su podsećali na bajke, ponekad na filmske scene, a neretko na snove iz kojih se čovek ne želi probuditi.

Grejs je razumela da dobra modna fotografija mora da ispriča priču. Odeća je bila samo jedan deo te priče, a lokacija, svetlo, scenografija i izraz modela podjednako važni elementi.

Tokom godina sarađivala je sa nekim od najvećih imena modne fotografije, među kojima su bili Artur Elgort, Stiven Majzel, Eni Lajbovic i Stiven Klajn. NJena sposobnost da od jednostavnog zadatka napravi vizuelni spektakl učinila ju je jednom od najuticajnijih kreativnih urednica svoje generacije.

NJujork, Kalvin Klajn i susret sa Anom Vintur

Krajem 1986. godine Grejs je dobila ponudu koja je značila novi početak. Prihvatila je mesto direktorke dizajna u kući Kalvina Klajna i 1987. preselila se u NJujork. Ipak, nedostajao joj je svet časopisa, pa se već 1988. vratila uredničkom poslu, ovoga puta u američkom Vogu.

Upravo tada počinje i njena čuvena profesionalna saradnja sa Anom Vintur, koja je iste godine postala glavna urednica magazina.

NJih dve bile su potpuno različite po temperamentu, ali su delile sličan osećaj za modu i izuzetno visoke profesionalne standarde. Vintur je bila poznata po svojoj odlučnosti, organizovanosti i sposobnosti da prepozna ono što će oblikovati industriju, dok je Grejs bila intuitivna, kreativna i spremna da ideje razvija do krajnjih granica.

Godine 1995. Grejs je postala kreativna direktorka američkog Voga. NJihova saradnja postala je jedna od najpoznatijih u modnom svetu, ali to nije značilo da su se uvek slagale.

Naprotiv, obe su bile tvrdoglave i imale snažne stavove. Grejs je otvoreno govorila da su umele da iznerviraju jedna drugu, ali i da je između njih oduvek postojalo međusobno poštovanje.

NJihov odnos šira publika upoznala je kroz dokumentarac The September Issue iz 2009. godine, koji prati nastanak čuvenog septembarskog broja Voga. Dok je Vintur predstavljena kao stroga urednica koja donosi konačne odluke, Grejs je otkrivena kao kreativna snaga koja se bori za svoje zamisli i ne pristaje lako na kompromise.

Za mnoge gledaoce upravo je ona postala najzanimljivija ličnost filma. Pokazala je da iza najlepših modnih fotografija stoje sati rada, neslaganja, perfekcionizam i ogromna količina mašte.

LJubavni život: dva braka, razočaranja i posebna prijateljstva

Iza profesionalnog uspeha Grejs Kodington krio se i složen privatni život. Godine 1969. udala se za ugostitelja Majkla Čoua, poznatog po restoranima Mr Chow. Brak je, međutim, potrajao svega šest meseci.

Nekoliko godina kasnije upoznala je fotografa Vilija Kristija, sa kojim je delila ljubav prema umetnosti i kreativnom radu. Venčali su se 1976. godine, ali su se razdvojili 1980. NJihov odnos bio je važan deo njenog života u Londonu, a kasniji raspad braka ostavio je prostor za novo poglavlje.

Grejs je bila povezana i sa frizerom Didijeom Malidžom, svojim dugogodišnjim partnerom, sa kojim je kasnije živela u NJujorku. Za razliku od brojnih javnih ličnosti, nikada nije svoj privatni život pretvarala u spektakl niti je insistirala na tome da svaki njegov detalj bude poznat javnosti.

Veliki emotivni udarac doživela je 1973. godine, kada joj je umrla sestra Rozmeri. Grejs je preuzela brigu o sestrinom sinu Tristanu i pokušala da ga formalno usvoji, ali joj to nije pošlo za rukom. Porodična tragedija ostavila je dubok trag u njenom životu.

Posebno mesto u njenoj biografiji zauzima prijateljstvo sa modnim novinarom i kreativcem Majklom Robertsom. Nakon raspada njenog drugog braka, Roberts se uselio u njenu londonsku kuću. NJih dvoje postali su bliski prijatelji i saradnici, delili su humor, razgovore o modi, umetnosti i ljudima, a on je kasnije imao važnu ulogu i u nastanku njenih memoara.

Roberts je preminuo 2023. godine, a Grejs je u svom novom projektu posvetila dirljiv omaž prijatelju bez kojeg, kako je istakla, nije bilo lako nastaviti rad.

Šta radi danas, nakon odlaska iz Voga?

Godine 2016. Grejs je odlučila da se povuče sa mesta kreativne direktorke američkog Voga i pređe na samostalni, odnosno freelance rad. Posle gotovo pet decenija provedenih u svetu Voga, želela je više slobode da bira projekte i sarađuje sa različitim publikacijama.

Odlazak nije značio i kraj njene karijere. Nastavila je da radi na modnim fotografijama za Vog, W i druge časopise, sarađujući sa fotografima čiji su radovi obeležili savremenu modnu industriju. Radila je i na projektima povezanim sa kućom Luj Viton, uključujući saradnje i modne događaje koji su joj omogućavali da ostane u dodiru sa svetom koji je oblikovala decenijama.

Posebno je zanimljivo što je nastavila da razvija i svoju ljubav prema ilustraciji, knjigama i mačkama. NJeni crteži i prepoznatljivi mačji motivi pojavljuju se u različitim kreativnim projektima, dok je njena autobiografija Grace: A Memoir, objavljena 2012. godine, čitaocima pružila intimniji uvid u njen život.

U oktobru 2026. godine u središtu pažnje je njena nova knjiga Grace: Now, izdanje koje okuplja više od decenije modnih fotografija nastalih u saradnji sa 13 fotografa i fotografskih tandema. Knjiga obuhvata radove za vodeće modne publikacije, ali i njene komentare i crteže, nudeći pogled na kreativno razdoblje koje je usledilo nakon što je napustila stalnu poziciju u Vogu. Povodom objavljivanja knjige, 8. oktobra 2026. razgovarala je sa Anom Vintur u londonskom muzeju Viktorije i Alberta.

Grejs danas radi manje nego u vreme kada je putovala svetom i svakodnevno stvarala editorijale, ali nije izgubila interesovanje za modu. U novijim razgovorima govorila je o tome da je industrija postala drugačija, da više ne posećuje toliko revija i da je sve manje privlači preterivanje u modi. Ipak, i dalje prati dizajnere čiji rad ceni, a posebno izdvaja Miuču Pradu.

NJena priča nije samo priča o ženi koja je uspela u modnoj industriji. To je priča o osobi koja je nekoliko puta morala da počne iznova – nakon odlaska iz rodnog mesta, nesreće, porodičnih gubitaka i velikih profesionalnih promena. Umesto da se zadovolji slavom koju je stekla kao model, Grejs je izgradila drugi život iza objektiva, gde je njena mašta postala važnija od njenog izgleda.

I možda upravo u tome leži tajna njene dugovečnosti: nikada nije bila samo lice jedne epohe. Bila je žena koja je tu epohu pomogla da stvori.

BONUS VIDEO: