4 OBLIKA PONAŠANJA VODE U RAZMAŽENOST: Ovi su prvi signali za roditelje

Ali, deca često burno reaguju na zabrane, insistiraju da odmah dobiju ono što žele ili teško prihvataju da ne mogu uvek da budu u centru pažnje. 

Iako su takve situacije deo odrastanja, važno je prepoznati kada određeno ponašanje postaje obrazac koji može da oteža svakodnevni život i odnose sa drugima. Razmaženost se ne meri brojem igračaka koje dete ima, odećom koju nosi ili time koliko mu roditelji ugađaju. Mnogo je važnije kako se ponaša kada naiđe na prepreku, da li ume da prihvati odbijanje i koliko razume da i drugi ljudi imaju svoje želje i potrebe.

Postavljanje granica ne znači da roditelji treba da budu hladni ili prestrogi. Naprotiv, dosledna pravila, razgovor i razumevanje pomažu detetu da nauči da upravlja emocijama, razvija strpljenje i poštuje druge.

Ova 4 obrasca ponašanja ukazuju da su detetu potrebne jasnije granice, kako ne bi postalo razmaženo:  

1. Dete ne prihvata "ne" kao odgovor

Jedan od znakova na koji roditelji treba da obrate pažnju jeste burna reakcija svaki put kada dete ne dobije ono što želi. To može da podrazumeva vikanje, plakanje, ljutnju ili insistiranje sve dok odrasli ne promene odluku. Naravno, mala deca tek uče da kontrolišu emocije i sasvim je očekivano da ponekad teško podnose razočaranje. Problem nastaje kada dete uporno koristi takve reakcije kako bi ostvarilo svoje zahteve, a roditelji redovno popuštaju samo da bi izbegli raspravu.

U takvim situacijama dete može da stekne utisak da će dovoljno upornim protestovanjem na kraju dobiti ono što želi. Zato je važno da roditelji mirno objasne svoju odluku i da se dosledno drže postavljenih granica.

2. Stalno traži nove stvari i nikada mu nije dovoljno

Još jedan znak može biti stalna potreba za novim igračkama, garderobom ili drugim stvarima, čak i kada dete već ima mnogo toga što mu je dostupno. Ako se često dešava da se brzo zasiti poklona, odmah traži nešto novo ili se poredi sa vršnjacima koji imaju više, roditelji mogu da iskoriste te situacije kako bi razgovarali s njim o željama, potrebama i zahvalnosti.

To ne znači da dete treba da se oseća krivim zato što nešto želi. Važno je, međutim, da nauči da svaka želja ne mora odmah da bude ispunjena i da dobijanje poklona nije nešto što se podrazumeva. Roditelji mogu da pomognu tako što će unapred dogovarati pravila o kupovini igračaka i drugih stvari, ali i podsticati dete da čuva ono što već ima.

3. Očekuje da se sve vrti oko njega

Dete koje očekuje da uvek bude prvo, da dobija najviše pažnje ili da se drugi stalno prilagođavaju njegovim željama može imati poteškoća da razume potrebe ljudi oko sebe. To se, na primer, može videti kada prekida druge dok govore, teško prihvata da roditelji moraju da se posvete i drugim obavezama ili se ljuti kada neko drugi dobije pohvalu.

Jedan od važnih zadataka roditelja jeste da dete postepeno uče empatiji, odnosno razumevanju tuđih osećanja. Umesto da se sve završi na ukoru, korisno je razgovarati o tome kako se druga osoba osećala u određenoj situaciji i zašto je važno saslušati druge. Deljenje, čekanje na red i uvažavanje tuđih potreba veštine su koje se razvijaju vremenom, kroz svakodnevne situacije i primer koji roditelji daju.

4. Sve mora da dobije odmah

Strpljenje se uči, ali neka deca teško podnose i najmanje odlaganje. Ako svaki zahtev prati insistiranje da se ispuni istog trenutka, a čekanje izaziva burnu reakciju, roditelji bi trebalo da obrate pažnju na to kako dete reaguje kada stvari ne idu po njegovom planu. Nije realno očekivati da dete uvek bude strpljivo, naročito u ranom uzrastu. Ipak, važno je da postepeno razume da postoje situacije u kojima mora da sačeka, da ne može sve da dobije odmah i da se dogovorena pravila odnose na sve.

Roditelji mogu da vežbaju strpljenje kroz jednostavne svakodnevne aktivnosti, poput čekanja na red u igri ili dogovora da se određena želja ispuni kasnije. Kada dete uspe da sačeka, dobro je pohvaliti njegov trud.

Najvažnije je da roditelji budu dosledni, ali i da imaju razumevanja za uzrast i emocionalni razvoj deteta. Cilj nije da se dete plaši roditeljskih reakcija, već da uz njihovu podršku nauči da prihvati razočaranje, poštuje druge i razume da ljubav ne znači ispunjavanje svake želje.

(Yumama)

BONUS VIDEO